Поплаве и антисрбски муљ

27. маја 2014. / Коментар

Водене бујице које су пре десетак дана протутњале Србијом, осим муља и блата оставиле су за собом и велику количину моралне нечистоће. На површину су испливала многа безакоња, опортунизам, политичко профитерство, неодговорност и издаја. Поредећи ову нашу ситуацију са библијским потопом, можемо рећи да у оно време за дуго није било сувог дела копна на коме би зло могло опстати. А за разлику од праведног Ноја, овдашњи паразитски властодржци поступају рђаво и у духу својих котеријашких манира.

Пре пружања било какве помоћи, власти врше класификацију унесрећеног народа Посавине и Колубаре према етничкој припадности, јер будно око бриселско-вашингтонског надзорника детаљно прати да ли се извршавају наредбе о свеопштој дискриминацији Срба. Сходно томе, и у овој невољу су житељи Крупња прво подељени на Цигане и нецигане па су потом распоређени на следећи начин: Цигани у хотеле а нецигани у колективне центре или како се ко снашао. Бројна сведочења угрожених грађана и добровољаца већ данима не могу доспети до јавности јер говоре о бројним безакоњима и дискриминаторном односу према припадницима србског народа. Медији одбијају да преносе ове информације како би све остало на нивоу гласина. Тако се на интернету и по градским окупљалиштима може сазнати и о смештају у хотелу „Славија“, чији радници тврде да је од 300 привремених гостију барем 250 „ромске националности“. Да ствар буде гора, многи од њих уопште нису грађани поплављеног Обреновца већ становници београдских циганмала који ни на који начин нису угрожени поплавама.

Слична ситуација је и у прихватним центрима у које може доћи било који Циганин и добити помоћ коју су грађани упутили најугроженијима. Ова прича има свој наставак на београдским бувљацима где „угрожени Роми“ распродају вишкове добијене робе, а у прихватним центрима се претходних дана бележе и учестали случајеви циганског разбојништва и крађе хуманитарне помоћи. Наравно, највећу одговорност за ово сносе локалне и републичке власти које такав безобразлук и нецивилизовано понашање толеришу и подстичу.

Приметни су и други видови класификације, а самим тим и дискриминације оних којима је помоћ неопходна. Па тако, није свеједно да ли сте из главног града или неког мањег места у унутрашњости. Ако сте, на пример, из Параћина, Смедеревске Паланке, Лознице, Љубовије или неког малог села у Мачви или Срему, мораћете сатима да пратите телевизијски или радио програм пре него што водитељ тек узгредно спомене и ваше место. Највећа пажња медија усмерена је ка београдским општинама Обреновац и Лазаревац, јер ипак у Београду живи највише гласача па властодржци желе да се ту највише и покажу.

Ако сте претходних дана пожелели да помогнете својој земљи и народу, такође сте морали да прођете одређену селекцију. Ако нисте сами себи обезбедили пар гумених чизама, кабаницу и батеријску лампу, нисте могли отићи на неко од поплављених подручја пошто држава није у стању да вам обезбеди ова средства. Ипак, то није спречило мноштво савесних и родољубивих Срба, а међу њима и активисте Србске Акције, да хитро притекну у помоћ својим угроженим сународницима. Јер с обзиром да је наша војска од стране овог и претходних режима, а по налозима НАТО-а, скоро у потпуности онеспособљена, људи у поплављеним местима зависили су не само од надлежних државних органа, који са скресаним буџетом, недовољним људством и без неопходног оруђа, нису могли сами да се ухвате у коштац са проблемом, већ и од добровољаца који су притицали у помоћ.

Партијски кадрови који никада нису решавали ни проблем поплаве у сопственом купатилу, сада решавају нешто што је за њих још увек потпуно непојмљиво. Уместо у војним амфибијама, људи се превозе на рибарским чамцима и тракторским гумама. Уместо на сигурно место, масу људи сместили су у хале Београдског сајма које су и саме биле угрожене од изливања реке Саве. Уместо АБХО јединица, ми виђамо сељаке како голим рукама уклањају угинулу стоку. Каквих је све бизарних примера било, сазнаћемо можда ако информације из поплављених места широм Србије икада буду објављене. А хајка против радио-аматера је, наравно, покренута да би се прикрила истина о саботажи евакуације, неспособности власти и партијском препуцавању које је народ платио својим главама и имовином.

И уместо да се ситуација правилно прикаже као страдање србских земаља – Србије и Републике Србске, овдашњи медијски маниплуатори су искористили прилику за још једну промоцију наказног југословенства, измишљеног „братства и јединства“, као и наводне бриге челника ЕУ за србски народ.

Али верујемо да ће упркос пропаганди, наш народ почети правилно да схвата ситуацију која нас је задесила. Да ће увидети духовне узроке наших недаћа и да ће докучити истину да се једино духовним препородом проналази снага за савладавање свих тешкоћа и противника.