(Пост)изборни епилог

13. маја 2012. / Коментар

Као што је и било сасвим извесно, недавно окончани избори нису променили ништа суштински на тмурном небу овдашњих политичких прилика. Стварна власт у Србији, коју чине тајкуни, страни амбасадори и криминалци, имаће углавном исте политичке марионете као и до сада, које предводи Демократска странка као проверени стуб антисрбске политике и свенародне пљачке. Промене у односу на досадашње стање огледају се у јачању коалиције око СПС, као још једне паразитске партије која је предизборном псеудопатриотском демагогијом скоро удвостручила своје гласове са претходних избора, као и у томе што ће се партијама из досадашње власти, у будућој влади вероватно придружити и отворено србомрзачки ЛДП. Такође, убедљиво најјача опозициона партија од сада ће и званично постати СНС, којa се ни по једном свом ставу суштински не разликује од старог-новог антисрбског режима, иако поједини кругови покушавају да је без икаквих основа прикажу као патриотску опцију. Међутим, истина је да је без обзира на исход предстојећег другог круга председничких избора, реално очекивати сагласје будућег председника и будуће владе по свим кључним политичким и економским питањима.

Што се тиче изборних листа које су циљале на подршку патриотског дела бирачког тела, велика новина и релативно изненађење представља чињеница да Србска радикална странка није прешла цензус, и то први пут у својој историји, премда се њен лош изборни резултат назирао већ на основу неколико предизборних аутоголова, међу којима је и катастрофалан одабир председничког кандидата, а приметно је и у постизборној атмосфери да је руководству СРС мржња према СНС основна политичка преокупација. Иако је Коштуничина Демократска странка Србије ипак прешла цензус, може се рећи да су скупно гледано изборне листе које су наступиле са патриотском и антиевроунијатском етикетом, доживеле прави фијаско, што је својеврсан куриозитет имајући у виду да је данас подршка ЕУ интеграцијама у народу слабија него икад. Али то само говори о истрошености старопартијашког „патриотског“ кадра, већ уморног и вишеструко компромитованог, који робујући либерал-демократским догмама не показује намеру да искочи из запреге Система.

Као што смо и пре избора рекли, показало се да решење за србске проблеме не лежи ни у стварању нове изборне опције, која је од једне НВО за потребе протеклих избора фактички претворена у политичку партију, и то благодарећи значајном финансијском приливу сумњивог порекла, као и инстант привлачењу старопартијашке плеве коју ветар носи час на једну, час на другу страну. И пре избора, јасно је било да то није пут борбе за ослобођење нације, већ пут лаганог али сигурног утапања у колотечину Система, по принципу „скуване жабе“. Власт је ову изборну листу, медијским покровитељством током већег дела предизборне кампање, као и очигледним омогућавањем финансијске потпоре, савршено искористила у циљу распарчавања патриотског бирачког тела, а да притом ни она сама не пређе цензус. Таквом епилогу можда је и заиста кумовала крађа гласова, као што тврде њени представници, али и то је јасан показатељ да се дугорочно гледано, било какво шуровањe са Системом не може исплатити. С друге стране, прелазак цензуса ове изборне опције на локалним изборима у неким општинама, отвара јој могућност за евентуално будуће учествовање у локаланим властима. Међутим, с обзиром да је то могуће само формирањем коалиционих локалних власти са већ ушемљеним и криминализованим партијским структурама, такав евентуални њихов потез подразумевао би и неизоставно утапање у криминал и корупцију који су већ две деценије у чврстој спрези са локалним нивоима власти. Таквим поступањем може се, осим компромитације односне изборне опције, постићи економски препород шачице нових политичких кадрова, али не и препород србског народа.

Актуелни као и најављени протести поводом крађе (које је свакако било, али њене размере су засада непознате), тешко да имају ваљану перспективу, јер су челници листа за које се тврди да су покрадене, већ показали да немају храбрости нити способности да се прихвате ризика и жртве, који су неопходни за ваљано хватање у коштац са режимом и његовом пропагандом и репресијом.

Све у свему, без обзира на крађу, и ови избори јесу ваљано огледало ниског моралног стања данашњег србског народа, упркос чињеници да највећу изборну групацију чине управо они који нису ни изашли на изборе. Да ли то можда значи да ова групација која је најбројнија, а која обухвата још и оне који су поништили своје гласачке листиће, узорна за Србију? Наравно да не, јер иако је ова групација углавном прозрела партијашко безобразје, иако је махом дубоко незадовољна постојећим стањем, добар део ње чине млаки људи без јасних принципа, који дезертирају од дужности да се на било који начин боре за свој народ, покушавајући да нешто учине само за себе, а не видећи истину да се истинска срећа појединца не може остварити уз равнодушност за интерес нације.

И где се онда налази излаз? И где је у целој тој причи Србска Акција, као једна релативно млада националистичка снага, која је далеко од изборне галаме и која није ни полагала наде у било какве ваљане плодове протеклих избора? Пре свега ваља истаћи да је Србска Акција фокусирана не на стварање некакве партије или само формалне организације, већ на стварање организма србског политичког војинства, пре него што се, када дође време, евентуално упусти у било какве делатности „високе политике“.

Насупрот свим врстама обмана и странпутица, ми истичемо да је народу нужна револуција! Пре свега револуционарна промена начина размишљања и понашања, која једина може створити армију политичких војника као чврсту базу за будући политички и економски препород. Духовно дисциплинована армија, којој вера православна и завети предака не стоје само на уснама, и која не страхује од последица свог политичког активизма, ма какве оне биле. Као тиха вода која брег рони, таква армија ће, изнедрена из малобројних незагађених извора здраве народне стихије, сијати духом непоткупљивости и спремности на жртву.

Знамо да многима засигурно овакав наш став делује као утопистичка борба против ветрењача, али нека се исти запитају, да ли ће се популарност „конвенционалних“ политичких модела одржати у будућим фазама народног пропадања на свим нивоима? Најаве из Брисела да ће постизборна влада у Србији морати да „притегне каиш“ и појача „штедњу“, отворено указују на будуће додатно унижавање овдашњег животног стандарда, као и на наставак пљачке и распродаје привредних ресурса у Србији. Ипак, када се стање сасвим радикализује у социјалном погледу, оно ће кумулативно са учесталим националним понижавањима, рађати другачију свест и другачије политичко тло, погодно за јачање национал-револуционарног духа и „екстремних“ политичких опција, којима ће се народ окретати у све већој мери. Потврда такве законистости управо нам је стигла из Грчке, где је национал-револуционарни покрет Златна зора остварио сјајан успех на тамошњим недавно окончаним изборима.

Са таквом перспективом и таквим видиком, Србска Акција као једини дугорочни и ваљани рецепт за истински препород Србства истиче стварање и јачање национал-револуционарног духа међу Србима, а пре свега међу србском омладином. Наоружана њиме, она ће се окупити и ступити у бој за разарање куле антисрбске окупације, националног понижења и социјалне неправде!

Подвиг и борба!