Поводом 101 године од велике победе у Великом рату
11. новембра 2019. / Коментар
Славећи годишњицу величанствене победе наших старих у Великом рату, морамо увек имати на уму следеће.
У Првом светском рату, гледано на глобалном нивоу, није тријумфовало добро, већ је тријумфовало зло. Ми Срби славимо свој величанствени тријумф на својој отаџбини против Аустроугарске силе која је хтела да нам одузме земљу и право на постојање, као и такође супериорни војнички тријумф против бугарских шовиниста који су мучки и кукавички искористили ситуацију, починивши агресију на Србију и извршивши масовне и свирепе злочине. Дакле, свој рат и своју победу морамо одвојити од тог глобалног ратног плана. Јер изузев спасилачке царске Русије и донекле Италије, Срби савезника у рату практично нису имали. Озбиљним научним анализама сасвим је разбијен мит о тези да су нам Француска и Енглеска биле савезнице. Ми одајемо почаст оним војницима ових држава који су крвавили са србским војником, али саме режиме тих држава прозиремо као непријатељске.
Велики рат, инициран је од стране масонских и банкарских закулисних сила и ове силе су нажалост прави победници рата. Срушене су у рату четири ауторитативне царевине, у једном несерећном немачко-руском сукобу. Дошло је до конфузије и страдања чији су коначни горки плодови бројни. Либерална демократија подигнута је на пиједестал и с ланца је пуштна звер комунизма, која је крајем рата разорила Русију а замало и Немачку. Иако су Аутроугарска и Турска биле свакако зло и непријатељаксе спрам србског народа и србског интереса, чињеница је да њихов антилиберални поредак није био по мери светске масонске закулисе. Иста закулиса је и србску блиставу војничку победу гурнула у политички пораз југословенске јаме.
Међутим основни резултат србске војничке победе је неспоран јер србски народ је изборио опстанак и биолошки и духовни. Уз то је припојио Србији србску Војводину и Црну Гору (пре стварања злогласне Југославије, првобитно назване Краљевином СХС).
Дакле, упркос својеврсном србском и европском политичком поразу, ми с правом славимо велику победу србског оружја над онима који су нам желели пропаст. Не примирје, него победу, јер данашњим и долазећим србским генерацијама су нужне победе на које ће се угледати.
Да Србија данас има нормалну и иоле патриотску власт, уместо Вучића и његове банде изрода и лопова који понижавају Србију, били бисмо сведоци велике прославе у Београду, велике и величанствене војне параде, коју би требало уприличити сваке године у месецу новембру у част велике победе србског оружја.