Поводом новог чина циганског насиља

20. новембра 2014. / Коментар

У овом нејуначком времену, у коме је србски народ изложен злоделима разноврсних непријатеља, озбиљну претњу по његову безбедност представља и циганско насиље. Као што је познато, разбојници који припадају овој етничкој групи, мете не бирају и све чешће нападју старије особе, које су немоћне да било шта учине како би се супротставиле насилницима, који се понекад крећу у групама које личе на подивљале чопоре.

Још један у низу таквих примера забележен је протеклих дана, када је неколико малолетних Цигана насрнуло на познатог телевизијског новинара и аутора за децу, човека који је својим емисијама и књигама улепшао детињство генерација србске деце, Рашу Попова. Тражећи му новац, нападачи су опколили старца и пратили га до стана у коме живи. Пошто нису успели да му новац отму, према изјави господина Попова, цигански деликвенти су покушали да провале у његов стан.

„Мене је срамота. Они су мене вребали као животиње плен и опколили су ме као вучјаци штене. Не осећам се сигурно у свом стану иза закључаних врата, а целог сам века бранио Роме и имао сам добре пријатеље међу Ромима.“

И поред ове изјаве Раше Попова, медији у Србији заташкавају чињеницу да се радило о припадницима циганске етничке заједнице, притом се додворавајући народу формалном осудом самог недела. Ово, нажалост, није први такав случај, јер овдашњи медији већ деценијама, због аутоцензуре или из идеолошких побуда, прикривају етничку припадност циганских лопова, силоватеља и убица.

Ни малолетни изгредници који су напали Рашу Попова, нису обични џепароши, већ убице. Двојица од њих, иако стари тек 10 и 11 година, имају више од 300 пријава због разбојништава и крађа, а један старац је умро након што су га, крајем септембра ове године, безобзирно претукли и опљачкали.

Циганизација оличена у циганском насиљу и множењу дивљих циганских насеља, проблем је којег би читав србски народ морао да буде свестан. Наш Покрет је својим активностима против циганизације дао смернице за деловање по овом питању, јер уколико желимо да се изборимо за безбедност и опстанак своје нације, не смемо скрштених руку стајати пред горућим проблемима данашњег србског друштва.