Поводом затварања фабрике у Врању

05. новембар 2025. / Коментар

Затварање данске фабрике Kentaur у Врању, са 253 радника који су се на улици нашли преко ноћи, није само економски проблем – то је озбиљан ударац за један град као што је Врање и запостављени народ југа Србије који, скоро невидљив у очима остатка земље и у економски у најгорем положају, представља полигон за искоришћавање и штеточинске потребе владајуће мондијалистиче и капиталистичке клике. Јасно је да политика која се ослања на стране инвестиције и краткорочни профит, ствара нестабилна радна места, а радника чини зависним и несигурним.

У последњих десет година, Србија је уложила око 80 милиона евра у субвенције страним инвеститорима. Многе од страних фабрика које су дошле у Србију, као што су Geox, Benetton, Aptiv, Mitros, Gruner, Leoni, радиле су по истом сценарију: чим би истекла уговорна клаузула о запослењу, њихово пословање је престајало. Велики део ових фабрика био је на југу Србије. Издајничка власт је обећавала просперитет, радна места, будућност – а у стварности неконтролисане субвенције страним инвеститорима су највише коштале саме раднике.

Одговор на овакав социјални проблем мора бити апослутно националан. Поред приватне иницијативе, потребна нам је државна интервенција која штити раднике, обезбеђује социјалну правду и спречава експлоатацију од стране страних и домаћих паразита. Једно од решења је и подршка микро, малим и средњим предузећима. И у случају Врања, посебно у области традиционално јаке – текстилне и дрвне индустрије. Управо ту је требао бити уложен огроман новац који је дат странцима на име субвенција. Тим пре, што су развој локалне привреде и подстицај предузетничког, односно стваралачког потенцијала човека, јако битне мере против расељавања људи из својих градова.

Зато се ми противимо не само издајничкој режимској политици која омогућава страним капиталистима мешетарење на штету србских радника, већ се противимо и самом капиталистичком економском уређењу које омогућава необуздану игру индивидуалног интереса. Залажемо за Трећи пут, за Србију националну и социјално праведну. Србију у којој ће човек имати већу вредност од новца, у којој је човек изнад свега, а Бог изнад човека. Србију у којој неће бити партија и других користољубивих и деструктивних организација. Србију у којој ће србски радник бити вреднован као градитељ нове и боље државе – Србије србског народа.

Смрт капитализму!

За Србију, слободну, социјалну и националну!