Принцип Видовог дана

01. јул 2014. / Коментар

Протекао је још један Видовдан – велики дан прожет сећањем на србско страдање и србске победе, дан србског поноса. И овог Видовдана, активисти Србске Акције походили су окупирану Свету србску земљу, посетивши дични манастир Грачаницу, славни Газиместан и пркосну Косовску Митровицу, где се традиционално на овај велики празник окупља србски народ. По окончању Литургије у манастиру Грачаница, кренуло се пут Газиместана, где се судбоносне 1389. године збио један од кључних догађаја у нашој повести. Јер тога дана је честити Цар Лазар са својом војском жртвовао земаљско царство, па и сам земни живот, зарад битисања у Царству Небеском.

Данашње неговање култа Косовских јунака битно је због чувања свести о Косову и Метохији као србским земљама, као и због чињенице да косовско опредељење и косовска жртва јесу једина животворна сила из које ће србски православни род и у будућности црпети снагу која му је неопходна, не би ли се духовно и национално препородио и с помоћу Божијом победио сваког непријатеља.

Овогодишњи Видовдан, више него било који претходни, евоцира спомен оживотворења ове видовданске етике у разним историјским епохама нашег рода. Пре свега због навршавања стогодишњице атентата у Сарајеву, у коме се пројавио видовдански и херојски дух младобосанаца. Видовдански атентат дао је повод за почетак великог рата, у коме се после велике голготе показала величина србског јунаштва и пуни сјај србског оружја. Такође, Видовдан и видовдански дух упућују нас и на херојство наших ратника из новијег доба. Наиме, уочи овог великог и светог празника пре 22 године, током Отаџбинског рата, одиграла се кључна борба у победоносној операцији „Коридор 92“ Војске Републике Србске.

Гаврило Принцип и дух Младе Босне

Када је реч о херојској видовданској жртви Гаврила Принципа и његових сабораца, типичан је бес свих србомрзаца на саму помисао о постојању такве национал-револуционарне организације каква је Млада Босна, која већ и самим називом руши из темеља све комунистичке, мондијалистичке, ватиканске и муслиманске фалсификате идентитета србске Босне и Херцеговине. Иако су младобосанци, као и готово сви србски родољуби оног времена, били задојени заблудом југословенства, треба рећи да они немају никакве везе са комунистичким концептом авнојевског југословенства, јер младобосанци су пре свега Срби и превасходно стоје на становишту јединства србских (па тек онда јужнословенских) земаља. За њих је Херцег-Босна србска земља, за чију слободу су полагали своје животе.

Такође, србским душманима смета чињеница да су упркос систематском аустроугарском деградирању србског народа (јер уместо просветних установа, аустроугарске власти су у Босни отварале јавне куће), младобосанци били културна елита чак и за своје време, а нарочито касније када су они преживели међу њима, у зрелим годинама дали врхунске плодове у својим делатностима. Тиме су посведочили расну снагу србске нације, која упркос штетним утицајима и тешкоћама уме изнедрити квалитет који је потребан за препород и ослобођење.

О (не)исправности Сарајевског атентата

Упркос свему наведеном, неретки су покушаји да се са „десне“ стране оповргне и обезвреди Млада Босна и њено херојско дело. У таквим случајевима, алудира се на масонски утицај на Младу Босну, као и на идеолошке и духовне назоре њених припадника.

Уистину, тачно је да су Принцип и младобосанци као изразито млади људи још увек били у процесу идеолошког и духовног сазревања, да нису довољно били прожети духом православне побожности и политичке писмености, те су често имали погрешне формулације својих идеја и назора. Тачно је и то да сам атентат у Сарајеву, иако је несумњиво родољубиви и храбар чин, ипак представља и последицу закулисних утицаја који су имали за циљ да убрзају почетак рата који ће збрисати европске царевине и створити нови поредак. Стога, сам чин атентата није био ни у интересу србског народа, поготово узевши у обзир да је тадашња Србија тек изашла из Балканских ратова.

Али, упркос свему томе, оно што је од посебне важности за данашње србске нараштаје, јесте узор који представља храброст Принципа и другова приликом Сарајевског атентата. Јер они су зарад идеала народне слободе изабрали пут страдања и земаљске смрти, а данас у времену кукавичлука, млакости и бескрајних компромиса, овакав узор је права звезда водиља и звоно које буди из летаргије нашег актуелног народног беспућа.

Подвиг и борба!