Радост Божића

07. јануара 2012. / Коментар

И ове године, радост празника Рождества Христовог испуњава срца нас, као и свих благочестивих Срба и Србкиња и других православних хришћана широм земљиног шара. Велика и недокучива тајна рођења Бога Слова у Витлејемској пећини, који је постао човек, не би ли роду људском подарио науку спасења и отворио двери Царства Небеског, постала је извор утехе и моралне снаге свим боготражитељима кроз историју људског рода. Међу њима посебно место припада  духовним горостасима попут нашег Светог Саве, који је учинио да се Христова гранчица, накалемљена на србско народно стабло наслеђем Византа, нераскидиво веже за наше народно биће, постајући његова срж. Отуда, генерације нашег рода кроз историју обасјавала је светлост Христова, дарујући им путоказ ка Царству Небеском, снагу за свако благословено дело, као и смелост и силу за одбрану или ослобођење од сваког непријатеља вере и отаџбине.

И ми, данашњи србски родољуби, упркос актуелној посрнулости нашег рода и упркос вековној комуно-демократској атеизацији, некада отвореној а некада перфидној, морамо имати на уму да другог темеља за прогрес, било појединачни било национални, мимо Христа нема. Само са Њим победићемо и сосптвене слабости, као и све непријатеље нашег народа. Стога, удостојимо се да и нас, данашње србске нараштаје, истински обасја светлост Богомладенца Христа, на коју нас упућује и ватра на коју, по древном обичају, налажемо наше бадњаке. А бадњаци – наши стари рођаци – нека нас увек упућују на узвишени дух наших старих, који бранише и оставише нам дивну и освештану србску земљу у којој обитавамо. Нека нас наши празнични бадњаци упућују и на созерцање величанственог дела Божијег – храстовог дрвета, које је због своје снаге, величине и постојаности, постало символом узвишеног смисла, иако израста из маленог жира. Нека тај малени жир, који се на чудесан начин претвара у големи Храст, и за нас буде праслика сваког благословеног прегнућа које се временом умножава, дајући многоструки плод.

То је путоказ наше борбе коју смо започели у име Христово! Јер, ма колико циљ наше борбе данас изгледао далеко, ми знамо да Бог прегаоцима даје махове и да успех наше борбе за препород нације зависи од нашег уподобљења Христу, у кога се уздамо и чије Рождество прослављамо и објављујемо древним покличем:

Христос се роди!

Ваистину се роди!