Радован Караџић и (анти)исламизам

31. март 2016. / Коментар

„Зар Европа, након Брисела и Париза, не зна против кога смо се борили?“

Ова реченица коју је др Радован Караџић изрекао након срамотне пресуде хашког квазисуда, а којом је осуђен на четрдесет година затвора, вероватно на најбољи могући начин указује на сву бесмисао, подлост и лицемерје тзв. међународне заједнице, односно НАТО-а и Европске уније, која је још позната и као тамница европских народа, или протекторат Сједињених Америчких Држава. Ова пресуда показала нам је да, с једне стране, истинска, национална и хришћанска Европа и те како зна против кога и зашто су се Срби борили, и искрено жали због срамотне пресуде Радовану Караџићу. Док са друге стране, лажна „Европа“ која је данас нажалост доминантна, односно Европска унија, затвара очи пред чињеницом да су они који су извели терористичке нападе у Паризу, Бриселу и Лондону, и који већ годинама убијају по Сирији, Ираку и Либији, заправо исти они против којих су се Срби борили у Одбрамбено-отаџбинском рату у Републици Србској.

И не само да затвара очи пред чињеницом да су то исти они који су на најмонструозније начине убијали Србе, како у Босни и Херцеговини тако и на Косову и Метохији, већ је та иста Европска унија са својим злочиначким и крвожедним савезницима, заправо била њихов покровитељ и финансијер. Оно што је таква политика ЕУ произвела, можемо можда најбоље видети на примеру Босне и Херцеговине, која је данас један од највећих центара вехабизма и других облика тоталитарне исламске идеологије, што је нажалост случај и са територијом наше јужне покрајине Косова и Метохије. Зато мора бити свима кристално јасно, да је исламски тероризам против кога се својевремено борио и др Радован Караџић, велика пошаст и опасност, али да је још већа она опасност која је прикривена, односно опасност од истинских покровитеља тероризма на глобалном плану, а то су НАТО и ЕУ.

А што се тиче оних који се радују оваквој пресуди др Радовану Караџићу, овим путем им поручујемо, да нема никакве логике радовати се утамничењу једног борца против тероризма и у исто време осуђивати терористичке нападе. Односно, желимо да им поручимо да уколико овакву пресуду сматрају праведном, нису бољи од терориста који убијају невине људе. Чак су у свом лицемерју гори и од самих терориста! А светао лик Радована Караџића наставиће још јаче да сија и лебди као симбол србске борбе за обнову и препород србске државности, за опстанак и победу, као и симбол који утерује страх у кости потуричким екстремистима.

Живео др Радован Караџић!

Живела Србија!