,,Рио тинто” и ,,Линг-лонг” у походу на Србију

18. јун 2021. / Коментар

Наша Србија позната је као земља плодних њива, шума, пространих пашњака, пуна река, језера, извора… и у погледу географије и климе, представља једно од најпогоднијих места за живот како за човека, тако и за многе животињске односно биљне врсте. Земља без вегетације, животиња, река, извора и језера подсећа на пустињу, на Арабијско полуострво, северну Африку, простране пустиње у делу јужне и западне Америке, зар не? По ,,визији” Александра Вучића та ,,пустиња” управо представља и ,,будућност Србије”, то је ,,будућност” у коју нас воде он, његови глобалистички господари и са Запада, и са (далеког) Истока, као и његови послушници у државној администрацији.

Пројекат ,, Јадар” који треба да се спроведе у истоименој области у Србији, има за циљ експлоатацију литијума. За експлоатацију је задужена англо-аустралијска корпорација Рио Тинто, позната и по и кршењу свих еколошких стандарда односно прописа, уништавању животне средине, биљног и животињског света, пијаће воде, чистог ваздуха, река и плодне земље, позната је и по крвавој експлоатацији радника, непоштовању културног и историјског наслеђа као и по корупцији која је саставни део њиховог пословања. Рио Тинто је рударска компанија која је основана у Шпанији средином 19. века, од стране Хју Матесона, британског индустријалца уз помоћ капитала Дојче банке. Крајем века у власничку структуру корпорације Рио Тинто укључује се и јеврејска породица Ротшилд. Рио Тинто је од тада, па до данас остао једна од највећих рударских компанија на свету, међутим иза тог финансијског успеха компаније крију се милиони уништених живота. Рио Тинто од самог почетка брутално експлоатише раднике, у Папуа Новој Гвинеји, Индонезији, Камеруну, Мадагаскару, Јужноафричкој републици и Намибији, па у почетку и у Мичигену (САД) су користили готово па ,,робовску радну снагу”,  2010. године у Калифорнији су  користили могућност ,,лок-аута” које познаје америчко законодавство, и оставили преко 500 рудара без зараде, а њихове породице без основних средстава за живот. У Папуа Новој Гвинеји је чак избио и десетогодишњи рат због корпорације Рио тинто, а локални мештани су након 10 година борби, ову компанију истерали пушкама из своје земље, Рио Тинто је у Папуа Новој Гвинеји иза себе оставио пустош. У Аусталији је Рио Тинто минирао археолошко налазиште – древну насеобину – абориџинско насеље у пећини клисуре Јукан и потпуно уништио овај драгоцени археолошки локалитет. Све ово говори доста о томе шта представља Рио Тинто, и колико су њихова обећања о ,,еколошкој експлоатацији литијума” лажне. Што се тиче саме експлоатације литијума, довољно је рећи да је за тону литијума потребно искористити 500 000 литара воде, а овакво искоришћавање воде угрожава опстанак свих оних који живе у близини рудника, угрожава пољопривреднике који неће моћи да наводњавају своје усеве и користе воду за узгој стоке. Поред тога, отровна мешавина хемикалија која се користи за извлачење литијума из земље ући ће у околне реке, потоке, изворе, а вода ће бити отрована, животи људи, животиња и биће смртно угрожени. Руда која би се вадила била би третирана сумпорном киселином на високим температурама, а та отровна испарења уништила би ваздух у долини Јадра, што би угрозило како становнике јадарских села, тако и оближњих градова Лознице, Шапца, Крупња, Бајине Баште, Зворника, Бијељине, итд. Још један од проблема је и складиштење отпадних вода које ће несумњиво настати након експлоатације, Рио Тинто ће те отпадне воде изливати у поља јадарске долине, и тако потпуно уништити драгоцено пољопривредно земљиште, које је веома повољно за воћарство, повртарство и ратарство, и хиљаде људи живи баш од бављења овим пољопривредним делатностима.
Шта Србија има од експлоатације литијума? Срамну рудну ренту од 4%, уколико Вучићева издајничка власт дозволи експлоатацију, угрозиће животе десетине хиљада људи у Јадру, а заузврат ће добити цркавицу. Такође, Рио Тинто је обећао 700 радних места, и огромне плате, међутим, шта је са осталих 20 000 људи који живе у ближој околини рудника, и живе углавном од бављења пољопривредом? Њима ће бити уништени сви извори егзистенције.На другој страни Србије, у равном Банату кинеска компанија Линг-Лонг прави фабрику гума. У досадашњем искуству које имамо са кинеским компанијама, закључак остаје на томе да те компаније израбљују раднике и не брину о животној средини. Приметан је пораст броја кинеских компанија у Србији, а узрок је управо непоштовање еколошких стандарда у самој Кини (најзагађенијој земљи на свету), што је случај управо са компанијом Линг-Лонг. Производња гума као и сировине за производњу гума је сама по себи врло прљава, и захтева гомиле отпада, што ће утицати негативно на околину и живот људи. Процењује се да ће на годишњем нивоу фабрика Линг-Лонг произвести отпад од 720 тона угљене чађи, 470 тона дрвета и папира, 37 тона лаких пластичних кеса, 108 000 тона отпада у пластичним џамбо врећама и још 192 тоне отпадног (отровног) уља. Што се тиче емисије штетних гасова, на годишњем нивоу износиће више од 16 тона прашине, 27 тона киселине, 231 тону несагорелих угљоводоника, и 32 тоне осталих материја непријатног мириса. Где ће отпад бити складиштен, да ли ће се уопште моћи смањити емисија штетних гасова, у каквим ће условима радити радници, како ће се штетни гасови и отпад одразити живот и здравље људи, на биљни и животињски свет, на пољопривреду и пољопривредно земљиште, сва ова питања су и даље отворена, а одговори на њих су испоставиће се поражавајући. Приметно је и одређено лицемерје по питању заштите животне средине у квази-опозиционим круговима, док пишу о штетности утицаја фабрике Линг-Лонг, са њиховог дневног реда је скрајнута тема о пројекту ,,Јадар” и компанији Рио Тинто, а то се посебно да видети након посете америчког званичника Метјуа Палмера, који се састао са Вучићем и циљу лобирања за отварање рудника литијима, али се састао и са представницима квази-опозиције да их упозори да престану са нападима на пројекат ,,Јадар”, што су они убрзо и испунили, и фокусирали се на фабрику гума у Петровграду. Са друге стране имамо одређене левичарске ,,еколошке активисте” који не нападају Линг-Лонг, јер је компанија из квази-комунистичке Кине, већ су се фокусирали искључиво на Рио-Тинто. Србска Акција ће раскринкати и једне и друге, јер и поменута кинеска, и западњачка компанија нашој земљи и народу наносе подједнаку штету. Корпорације и са Далеког истока и са Запада, представљају две стране истог новчића, исте (или истоврсне) су им газде, исти су им циљеви, исте су им методе, остављају исте (штетне) последице, служе се истим средствима, а њихов циљ је искључиво згртање профита, не марећи за живот и здравље људи и не марећи за услове у којима њихови радници раде. Корпорације су веома ефикасно глобалистичко оружје којим светски моћници на лак начин доведу под контролу и економску зависност огроман број људи, и угрозе сам економски и финансијски опстанак једне државе, баш због успостављеног односа зависности, стога представљају паразита који црпи и људске, финансијске, природне, енергетске и друге изворе државе, а заузврат не даје ништа осим краткотрајне ,,финансијске анестезије” која након само пар година престаје да делује, односно бива исцрпљена. Ми наравно у времену четврте индустријске револуције нисмо против фабрика, рудника, развијања технологије, даље индустријализације, отварања нових радних места и омогућавање економског бољитка за сваког србског радника, међутим не по цену уништавања нашег здравља и наше земље. Уколико се испостави да је извлачење руде литијума економски и финансијски веома исплативо, онда експлоатацију треба да врши држава, и да се држава сама труди, да по највећим могућим еколошким стандардима ту руду и експлоатише, трудећи се да не угрози ни живот и здравље људи, ни животну средину. Без фабрика батерија за које се користи литијум, сама експлоатација истог неће бити тако исплатива, зато држава треба и да подржи отварање оваквих фабрика, уз своје учешће, кроз стратешко партнерство, или субвенције онима из нашег народа који би могли да покрену тако нешто. Ми кадрова способних за те ствари свакако имамо, и држава треба да буде та која ће помоћи дуготрајан развој и обезбедити одређена средства која ће се после вратити вишеструко, а уз то ће и хиљадама људи бити омогућено да поштено живе и раде, у здравој Србији, без страних израбљивача, а што се тиче саме заштите здраве околине, ипак би сви ми највише поверења имали у нашу државу, а не у стране корпорације. Нажалост, за овако нешто Вучићева издајничка власт није способна, нити је спремна, нити би Вучићеви мондијалистички господари њему и његовим људима дозволили да покрену овакве развојне пројекте, тако да ће докле год напредњачка власт буде владала Србијом, Србија бити талац крупног капитала, и економски зависник од страних банака и корпорација.Пословицу америчких староседелаца из племена Сијукса која гласи ,,земљу нисмо наследили од наших предака, већ позајмили од наших потомака”,  ми ћемо мало кориговати и казати да земљу јесмо наследили од наших предака, поштујући њихову крв коју су пролили да би на њој и они и ми данас слободно живели, али смо је и позајмили од наших потомака. Стога, не смемо је уништити зарад краткотрајне зараде и тако живот и нама, и будућим поколењима која ће доћи и живети после нас у нашој Србији, учинити немогућим. Ми се боримо да Србија буде суштински независна, да Србија буде држава која ће се борити за свог Србина, која ће му омогућити да живи, ради и опстане, која неће дозволити да му се ваздух, реке, земља и шуме трују, која неће дозволити да га капиталисти израбљују, која неће дозволити да он остане без хлеба, али и без своје Богом дане слободе за коју су наши преци, наши очеви, сестре и браћа  проливали крв, стога ћемо увек бити верни оним нашим идеалима и геслима којима се водимо у овој деценијској борби – за здраву Србију, и здраву нацију, а не за мондијалистичку окупацију!