Септембар 1939. и Срби

05. септембра 2019. / Коментар

Поводом 80-годишњице од почетка немачко-пољског рата, у Варшави је организована прослава око које се у Србији без икакве потребе дигла велика прашина због оних који (ни)су позвани, уз жаљење и протестовање што и Србија није позвана да учествује у тој варшавској прослави.

Ми држимо да је сасвим нормално да мондијалисти попут Меркелове, Макрона и осталих НАТО „државника“ славе рат после којег је уследила аталнтистичка окупација (дела) Европе и стварање злочиначког НАТО-а. Нормално је и то што су овом скупу присуствовали бескичмењачки полтрони НАТО руководилаца попут Мила Ђукановића или Колинде Грабар Китаровић. Можда једини председник државе који овом злочиначком друштву идеолошки припада а који није био присутан, јесте Александар Вучић, који је у овом случају испао жртва свог блиског односа са непожељним Владимиром Путином.

Међутим, ми  држимо да је пре свега морбидна сама идеја да Србија учетвује у прослави почетка рата у коме је доживела политичку и демографску катастрофу и из којег је изашла расцепана, десеткована и окупирана, од стране новог црвеног окупатора. Заправо, 01.09. 1939. године, и није започео светски рат већ регионални сукоб каквих је било и пре у међуратном периоду.  Други светски рат започеле су Велика Британија и Француска објавом рата Немачкој 03.09.1039. године. Наравно, далеко од тога да је Немачка била невина у целој причи, али чињеница је да је светски рат је започет од стране либерал-капиталистичког Запада који је у коалицији са комунистичком Совјетијом на крају и тријумфовао у рату и заједно са њом, спровео окупацију европског тла.

Такав либерал-демократски и атлантистички Запад, бомбардовао је и србске земље 1944, 1995. и 1999. године,  и он данас представља кичму бездушне глобализације и политичке мондијализације.  Самим тим, он је супротност суштинском народном интересу Србства, које пак треба да на путу националног уздизања и одушевљења слави своје ратне победе, а не белосветске закулисне игре које су га скупо и прескупо коштале.