Систем и (о)позиција

14. јун 2015. / Коментар

Упркос учесталим настојањима да се вештачки створи атмосфера сукобљености између антисрбске власти и такође антисрбског партијско-политикантског блока окупљеног око одређених тајкуна, медија и Демократске странке, истичемо да су обе групације у једнакој мери достојне презира. И једни и други су издајнички паразити и оличење издаје, криминала и капитализма. Као што су све претходне постпетооктобарске власти доследна претеча актуелних Вучићевих изрода, тако су и Вучић, Дачић и Николић настављачи претходног демо(но)кратског државорушилаштва и криминала, без готово икакве практичне или теоријско-идеолошке разлике у односу на своје претходнике.

И за једне и за друге, карактеристично је срамно држање не само по питању ЕУ, НАТО, Хага, Косова и Метохије, шиптарских провокација или партијског запошљавања, већ и по питању запостављених тема попут беле куге. Једини импулс који код актуелне власти постоји јесте наставак паразитске и издајничке политике претходних влада, што се покушава прикрити пропагандом о наводној борби против криминала и корупције. Кажемо „наводној“, јер насупрот медијским обманама, истина је да је текућој селективној и крајње површној хајци нових властодржаца, против углавном „ситних риба“ из криминалног муља претходног режима, очито намењена улога својеврсне анестезије за народ, не би ли му се скренула пажња са болних чињеница беде, немаштине и криминала.

Дакле, опозициони антивучићевски конгломерат, оличен у спрези одређњених медија, партија, њима наклоњених тајкуна и страних амбасадора, јесте опозиција режиму али не и Систему. И режим и речена опозиција у једнакој су мери део Система. Јер Систем није исто што и режим, већ механизам који се налази у основи данашњег антисрбског поретка. И позиција и свака дозвољена и „легитимна“ опозиција део су Система. И опције које носе патриотски предзнак биће присутне у системским медијама у оној мери у којој прихватају правила игре Система. Зато је за обрачун са Системом неопходна револуција а не калкулација и комбинација.

Нама се хоће нови поредак и органска хијерархија, где су на челу друштва они који се истичу по врлини и способности. Није кључно питање да ли ће улогу главног капиталистичког паразита у Србији играти Мишковић, Карић или неки трећи тајкун, већ је пре свега кључно демонтирање олигархисјког система владавине поседника крупног капитала. Али такав подухват националне револуције свакако не очекујемо од изрода и издајника који служе истом, као ни од разноразних псеудопатриотских калкуланата. То очекујемо једино од војника долазеће националне револуције, који ће уз помоћ Божију, у своје време, на развалинама Система подићи знамен победе и створити отаџбину праву.