Србија против НАТО-а

12. јуна 2011. / Коментар

Понижавање окупираног противника никада није била карактеристика војника и ратника. Међутим, оно што ратници и војници никада нису радили, данас чине натовски бандити. Иако нису поразили србску војску него су је растурили преко својих агената унутар Србије, НATO данас долази да се кревељи у лице србским ратницима. Доласком у Београд, НАТО показује свој презир према србској земљи, србском народу, србској војсци, према свим мртвим, живим и још нерођеним Србима. Они који тврде да су власт у Србији, пристају на овакво понашање својих господара, па им је чак и жао што са њима званично нису на истој страни. Ипак, каже народ: с ким си онакав си.

Последњи чин у овој опакој игри понижавања и самопонижавања су разни гласови и иницијативе да и Србија постане члан злочиначке НАТО дружине. Србија би тиме требало да погази своју част, своје самопоштовање, своју историју, идеју, истину, своје гробове и све своје завете. Србија би тиме требало да прихвати да је путнички воз у Грделичкој клисури био легитимна мета. А затим би исте такве мете србски натовци гађали у Либији или негде другде. Тако ће Срби својом крвљу и својим образом плаћати америчке интересе по свету.

А зашто НАТО нас презире? Зашто нас понижава? Одговор је посве једноставан: зато што смо бољи од њих. Не може свиња да разуме орла. Не може да прихвати да он постоји, јер што је он више орао, тиме је она више свиња. Олош зна да је олош све док поред себе има човека. Не може злочинац да глуми свеца све док постоји и један једини сведок његовог злочина. У нашим србским очима они огледају своје ругобно лице. Подсећамо их на оно што су могли да буду, али нису. Подсећамо их на стару европску културу, на европски идентитет. Имамо сувише части и поноса, имамо реч за образ и знамо шта је чојство и шта је јунаштво. Имали смо Обилића, имали Карађорђа. Истина, имали су и они јунаке али су их заборавили, или их се данас стиде. А ми смо на крају ХХ века, по Божијем допуштењу и Његовом милошћу, имали и Младића и Караџића и хиљаде незнаних Обилића који су деведестих година прошлог века бранили србску Отаџбину. Имали смо младе хероје са карауле Кошаре. А како то да нам опросте? Покушали су да нас војнички сломе и нису успели. Наметнули су нам своје гувернере и своје слуге нам поставили за властодршце, али смо још увек бољи од њих! Нису сигурни у нас и зато ударају тамо где боли. Зато нас понижавају, зато нам уз змијски осмех обећавају чланство, ако се докажемо. А када и ми будемо као они, и када наши младићи буду остављали кости по свету за њихове интересе, ко ће да им саспе истину у лице?

Ми нисмо као разни левичари, анархисти и популисти. Ми нисмо против НАТО-а из истих разлога. Док други говоре језиком материјализма, тренутних интереса или своје ставове правдају краткорочним спољнополитичким оријентацијама, Србска Акција за своје противљење има духовни разлог који надвисује све остале. Ми смо против НАТО-а због нашег идентитета, због жеље да останемо оно што јесмо и будемо какви смо били у време наших светих и славних Предака. Ми на тај начин бранимо европску културу и наше светосавско наслеђе. Бранимо наше вредности, наш код части и наш поглед на свет који ни којекакви левичари, ни либерали, ни национал-популисти никада нису разумели нити га могу разумети, ма како да су опредељени у погледу НАТО пакта. Србска Акција неће Србију у НАТО-у не због Ирака или због Русије. Не због светског капитализма и ММФ-а, не због кредита или због савезништва са Кубом и Кином. Ми нећемо у НАТО јер бранимо себе. Нећемо у НАТО због Светог Саве, због Лазара и Милоша, због Карађорђа, Драгутина Гавриловића, због Милана Недића и Ратка Младића. Јер како деци сутра говорити о Косову и Видовдану уз НАТО базе по Србији? Како објаснити данак у крви деци коју вољно спремамо да буду амерички јаничари? Шта рећи о Албанској голготи србске војске у Првом светском рату и коме говорити о Солунском фронту? Коме објашњавати хероизам србског РВ и ПВО из 1999. када под истим шлемовима заједно са онима који су нас убијали, или још горе – под њиховом командом, будемо заводили демократију по свету? Како у друштву са Ђаволом остати веран Богу и како се поносити србском чашћу и мушкошћу док у ланцима служимо подле и охоле, зле и покварене?

Зато је Србска Акција против НАТО пакта и против натовског самита у Београду, па макар и цео свет стајао на другој страни. Били би смо против НАТО-а и када би у њему била и Русија и Кина, Куба и обе Кореје. И зато кажемо: Србијо, не у Багдад, већ у Призрен! На Косово, не у Ирак!