Шта се то десило у Бањској?

28. септембра 2023. / Коментар

Добро наоружана и опремљена група од неколико десетина Срба са севера јужне србске покрајине, сукобила се у недељу ујутру са шиптарским „полицајцима", убивши једног од њих и ранивши још једног или двојицу. Након тога, ова група наоружаних Срба ушла је у село Бањска, као и у истоимену светињу. Медији су током већег дела дана нејасно и штуро извештавали о овоме, не знајући ни сами о чему се заправо ради и чекајући инструкције својих налогодаваца. Помињали су сукоб током ноћи и погибију шиптарског полицајца, али не наводећи ко је то заправо ушао у Бањску. У току поподнева, многоструко бројније шиптарске снаге су преузеле контролу над Бањском, а у борби са њима, погинула су тројица Срба, а више њих је рањено и заробљено. Остали су се пробили до централне Србије.
Власт у Београду је у недељу практично ћутала (све до вечери) а Епархија рашко-призренска издала је још у току преподнева ограђујуће саопштење из разумљивих разлога.

Шта је позадина свега? И откуд ова акција? 
И даље је недовољно јасно шта се то у недељу заправо десило на Косову. Оно што је ипак јасно, јесте да је реч о великом фијаску и трагедији.
Режим наравно истрајава у тврдњи да је наоружана група Срба самостално све одрадила и самостално ишла „грлом у јагоде". Такву тезу постало је теже бранити након појаве снимка на којем се види да је припадник групе био и Милан Радојчић. Заправо, довољно је погледати слику свог тог оружја и опреме (који су нажалост заплењени), и схватити да је то све финансирала и дотурила, власт. И да је немогуће коришћење свега тога без дозволе власти. Свака супротна тврдња, једноставно вређа интелигенцију. Може се нагађати и полемисати о модалитету и интензитету укључености власти, јер та спрега између режима у Београду и оружано-одбрамбеног система Срба на северу Косова, мало је сложенија појава. 
Даље, у јавности је стратешки и оперативни смисао ове акције, једна од кључних енигми. Вероватно је реч о покушају да се заузму одређене стратешке тачке које је погодно бранити, а са циљем да се изврши притисак на шиптарске узурпаторе, КФОР и ЕУЛЕКС, уз захтев да се шиптарске оружане снаге повуку са севера Покрајине. План акције, сигурно је имао макар привидно неки смисао, јер ови људи који су учествовали у акцији, не би тек тако кренули. Очито је први сукоб током ноћи уследио прерано, мимо плана, па су прерано и откривени пре него што су дошли близу тачака које су требали да заузму. И морали су онда да импровизују. Област су Шиптари брзо блокирали, и спречили могућност да се неко прикључи. Међутим, чак и да се одвијало све по предвиђеном плану, ми опет не видимо како би осим чудом, могло да се успе у сукобу са много бројнијим и опремљенијим противником у условима у којима КФОР и ЕУЛЕКС не само да неће раздвојити стране, него ће и логистички помоћи Шиптарима, као што се и показало. Могла се једино „скупље продати кожа". Таква је бар наша процена.

Што се тиче Вучићеве власти, она је показала једну ствар коју смо знали. Реч је о покушају да се ублаже последице потписивања издајничког тзв. Бриселског споразума, у смислу да ради на обнови оружане моћи Срба на северу (коју је претходно сама Вучићева власт девастирала), док се не омогући стварање „ЗСО". То је у ширем смислу, такође антисрбска политика, која није против фактичке независности лажне државе Косово. Али у ужем смислу постојећих околности, то је талас на којем Срби на северу Косова могу да допринесу својој безбедности и спречавању даљег погоршавања ситуације.
Оно што нисмо знали о актуленој власти, то је да је кадра да наивно и траљаво нешто овако организује или одобри. Јер нама се чини да је читава акција заиста осмишљена траљаво и наивно. Са једне стране, сваком родољубу је морало затреперити срце услед сазнања да се након толико година, неки Срби боре пушком против лажне шиптарске државе. Али са друге стране, боље да није организована никаква акција, него што је организована оваква. Тако то изгледа макар из тренутне перспективе. Није немогуће да ова акција на дуге стазе акумулира велику енергију борбе за србско Косово и Метохију. Видећемо. 

Ипак, мора се имати на уму да делотворна оружана борба против спољњег непријатеља и туђина-окупатора, данас није могућа  без државе, каква год да је њена власт. И атмосфера правог одбрамбеног и отаџбинског рата, може се лако претворити у ветар који ће одувати сваку издајничку и антинародну власт, каква је и власт СНС банде. У свему томе, битна ставка је и идеологија. Она је једнако важна као и борбена спрема и борбени дух. Јер права идеологија, попут наше, храни борбени дух и даје визију правог друштвеног строја (Отаџбине праве). Таква идеологија извире из православне духовности, а она је најважнија. Она даје смисао свему. Без ње, ништа нема пуни и прави смисао. Ово мора увек да се има на уму. 
Вратимо се сада претходно започетим темама. И ми, када дође до рата против спољњег непријатеља или шиптарских сепаратиста, не можемо другачије него кроз државне структуре да ратујемо. Зато не треба замерити ни Србима на Косову који се ослањају на државне ресурсе и структуре. Не треба их априори етикетирати као вучићевце, све док неко од њих не буде укључен у чисто партијску делатност а у интересу власти, или у било какву делатност утеривања тековина издајничких и нелегалних споразума које Вучићева издајничка власт потписује. 

Оно што је судећи по Вучићевом тону на недељној конференцији и жалопојки због (не)поступања НАТО окупатора, по нама могуће, то је да је Вучић заправо добио од својих иностраних газда лажне сигнале којима се одобрава акција, а у склопу наводног притиска на Аљбина Куртија. Индикативно је тим поводом, то што се Вучић жали како је за јако кратко време, све логистички одрађено око опкољавања Бањске. Дакле, са разлогом сматрамо реалном могућност да је Вучић „навучен" и изигран од стране својих газда. Јер као што по нама није реално да се онаква оружана акција на Косову може спровести мимо њега, тако и сумњамо да би Вучић нешто онако одобрио без одобрења својих газда. Одобрења за које је мислио да постоји. 

Како год било, ово је велики ударац за Србе и велика срамота за Александра Вучића. Наравно, „не пије воду" теза да он и његов режим немају везе са овим, тим пре јер је позната његова амбиција за директном или индиректном свеобухватном контролом токова на северу Покрајине. 
Пуно је магле и непознаница, али се ми не можемо отети утиску да је ово био наивно и траљаво замишљен подухват. Један од разлога за то јесте и чињеница да се строго водило рачуна да у групи буду искључиво људи из Покрајине, због чега није било нпр. припадника специјалних јединица, чије би присуство повећало шансе за бољи исход. Требало је све да изгледа као „унутар-косовска" ствар, из чега се такође посредно види да признање фактичке независности лажне шиптарске државе, не представља за Александра Вучића никакав проблем. 

Шта је епилог? Због неуспеха ове акције, велики подстицај дат је Шиптарима и велики ударац нанет је Србима на Косову и Метохији. Много оружја је одузето и велика је туга због погибије и заробљавања младих Срба у пуној снази. Шта год да је позадина догађаја, погинули Срби су јунаци који су живот положили за србско Косово и Метохију, и који су задобили битије у Небеској Србији. Јер нема доказа нити назнака, да су имали било какав неисправан или нечастан мотив за учешће у овој акцији. Стога, њихов јуначки пример, улива додатну снагу за борбу за србско Косово и Метохију. Њихова јуначка крв, семе је будуће србске победе, која ће доћи у своје време, уз Божију помоћ. 

Нема предаје!

Косово је Србија!