Стање ствари

11. септембар 2010. / Коментар

Као што је и било очекивано, демократска врхушка у Србији почела је са интензивнијим прилагођавањем своје званичне позиције по питању „независности“ Косова и Метохије, својим бриселским и вашингтонским менторима. Сваком србском родољубу одавно је јасан издајнички карактер актуелног режима, а постепено скидање маске само говори о жалосном стању духа у нашем народу. Наиме, очигледно је да Борис Тадић, Ивица Дачић и остали који настоје да профитирају на народној муци, више не зазиру од народног револта, чији је потенцијал нажалост све слабији.

Пре него што свако самоме себи постави питање, шта треба и може да уради за будућност своје деце и свог народа, мора превасходно имати у виду да су пасивност и млакост, нас данашњих Срба, најбољи савезници свих наших злотвора, а нарочито паразитског режима у Србији. Дијагноза је, дакле, јасна. Остаје да на постављено питање одговор дају они који се не мире са постојећим стањем. Сама свест о томе да ствари неваљају није довољна, јер свака пасивност представља индиректну сагласност са постојећим накарадним стањем. Потребно је, дакле, супротставити се, организовати се, ступати у акцију, наравно у складу са могућностима. Јер ко нешто неће, тај ће пронаћи изговор, а онај који хоће – пронаћи ће начин! Зар сталне провокације, попут недавног пировања муслиманских екстремиста у Новом Пазару или очекиваног заказивања педерске параде у Београду, не треба да нас подстакну? Наравно да треба, и верујемо да ће доћи дан када ће наши душмани осетити мач праведног србског гнева!

Како рекосмо, данас у време нових поскупљења и несташица основних животних намирница, збило се и очекивано заказивање параде настраних, која је најављена за 10. октобар. Режим ће се свакако понизити самим чином блокаде центра Београда и довођењем хиљада „чувара реда“, који ће добити задатак да се истресају над србском омладином, уместо да заведу ред у Рашкој области, где муслимански екстремисти интензивирају своје дивљање, настојећи да створе услове за „интернационализацију“ питања Рашке и отварање новог ратног жаришта.

Али нека злотвори раде свој посао! Ми, србски националисти, знамо шта нам је чинити. Знамо да од нас и наших дела зависи наша непролазна судбина. Знамо да морамо остати усправни на рушевинама! Знамо за Завет мајора Драгутина Гавриловића, који нас опомиње да Образ Србије и Београда мора остати светао!