Стоп режимском безакоњу!

28. августа 2015. / Коментар

Шта пише у Закону о азилу?

Сведоци смо да се владајуће београдске марионете Брисела и Вашингтона, приликом одбране своје антинародне политике којом омогућавају инвазију миграната, свакодневно позивају на правну обавезу да приме мигранте који траже азил. Међутим, Законом о азилу прецизно је прописана процедура по којој се азил добија. Објашњен је и начин одлучивања о захтеву за азил, као и појам одбацивања овог захтева. Пре свега да напоменемо да сам појам „азил“ означава обичај пружања заштите лицима прогоњеним из политичких разлога, укључујући и прогоне због верске, расне и националне припадности. На нивоу држава, правила у вези са азилом регулисана су законима, по којима се дозвољава људима да остану у земљи у коју су избегли, без присиле враћања у земљу порекла.

Право на азил се према Општој декларацији о правима човека из 1948, сматра једним од основних људских права и са том декларацијом су усклађени прописи о азилу на нивоу држава, међу којима је и Србија. А у члану 33. нашег Закона о азилу, предвиђени су разлози за одбацивање поднетог захтева за азил без претходног испитивања услова за добијање азила. Па тако, захтев за добијање азила по закону мора бити одбачен уколико је лице које тражи азил могло да добије ефикасну заштиту од прогона на неком делу територије државе свог порекла или ако лице које тражи азил долази у нашу земљу са територије сигурне треће државе (дакле, из државе у којој није прогоњен и која није држава његовог порекла, што су у нашем случају Македонија и Бугарска).

Појам „сигурна трећа држава“ дефинисан је у члану 2. овог Закона, према коме је реч о држави у којој је „тражилац азила боравио или кроз коју је пролазио, непосредно пре доласка на територију Републике Србије и у којој је имао могућност подношења захтева за азил, у којој не би био изложен прогону, мучењу, нељудском или понижавајућем поступку или враћању у државу у којој би његов живот, безбедност или слобода били угрожени“. Дакле, државе из којих су мигранти ушли у Србију испуњавају ове карактеристике. А готово сви придошли мигранти испуњавају услове за барем један од два законски наведена разлога за одбацивање захтева за азил, што значи да не само да неиспуњавају услове за добијање азила, већ неиспуњавају ни услове за разматрање њихвог захтева за азил од стране надлежног органа (Канцеларије за азил).

Такође, на многе мигранте се засигурно може применити и одредба из члана 31. овог Закона, по којој се право на азил неће признати лицу за које постоје озбиљни разлози да се сматра одговорним за дела која су супротна циљевима и принципима Уједињених нација. Организација УН слови за хуману и мировну организацију, те су њеним прокламованим принципима засигурно супротне оне масовне манифестације исламског екстремизма које су забележене међу мигрантима у више наврата.

Дакле, власт у Србији крши закон и обмањује јавност и по овом питању, а то представља један од три разлога за протест против издајничког режима и његове злоупотребе права. Протест који је удружење Студентска Акција пријавило за 4. септембар 2015. године у Београду. Јер као што рекосмо, прилив миграната мора бити заустављен, а за оне који се већ налазе у нашој земљи мора се пронаћи решење ван Србије. Уколико не желимо да наша деца постану жртве незаконите и издајничке политике актуелног режима, која прети да Србију подвргне илегалној имиграцији и исламизацији, не смемо седети скрштених руку! И зато: сви на протест!