У понедељак 10. августа, у манастиру Манасија – чувеној задужбини Светог деспота Стефана, молитвено је прослављен Свети свештеномученик Митрофан Матић, чији је монашки живот нераскидиво везан за ову светињу.
Отац Митрофан Матић био је млади харизматични духовник који је одушевљено ступио на пут монашког подвига. Истовремено, био је талентовани писац, песник и националистички активиста. Био је истакнути члан покрета Збор и бескомпромисно је следио пут свог политичког учитеља – Димитрија Љотића.
Рођен је као Милисав Матић, 20. августа 1911. године у селу Иванда, близу Чакова у епархији Темишварској. После завршених шест разреда основне школе, уписује монашку школу у манастиру Раковица, коју похађа 1927. и 1928. године. Монашки постриг примио је у манастиру Манасија 1929. године, а рукоположен је у чин јерођакона 1930. године.
Млади јеромонах Митрофан био је потом игуман у манастирима Благовештењу и Чокешини, где је и мученички пострадао 11. августа 1941. године од стране комунистичких зликоваца.
Тиме је постао прва жртва комунизма из реда свештенства Србске Православне Цркве. Написао је преко осамдесет песама и око педесет прозних радова.
Оно што је за нас посебно значајно јесте чињеница да су упркос дубоко „политички некоректним“ идејама и акцијама оца Митрофана, манастири у којима је он оставио велики траг, чували и преносили истину о његовом лику и делу, те се његова светост није могла сакрити. Као што се нису могли сакрити лик и дело Светог Недељка Стреличића, збораша хиландараца, оца Саве Вавића, владике Саве Сарачевића, проте Алексе Тодоровића, проте Димитрија Најдановића (творца кованице „светосавље“) или Ђока Слијепчевића – писца Историје Србске Православне Цркве.
Подвиг и борба свих њих, и многих других њихових зборашких сабораца, сведочи о духу којим се покрет Збор руководио. И то сведочанствo, за сваког објективног посматрача који се руководи хришћанским начелима, јесте „град који на гори стоји“, односно огањ који сагорева све увреде и клевете изречене и написане против Збора.