Европа, то је њена традиција, то су њени језици, црквена звона, утврђења, сеоске светковине, породичне трпезе, вековна култура и хришћанска вера која је обликовала континент.
Све више европских жена утемељених у таквој спознаји и утврђених у заветима вере, нације и расе, постају националистички активисти, како би јасно и гласно казале: не желимо ЕУ тамницу, већ желимо нашу Европу – белу и хришћанску, у којој сваки народ чува свој идентитет, своју традицију и своје достојанство. Не против туђих народа, раса и вера, већ за своје. Не из мржње, већ из љубави.
У борби за такве идеале, жене нису сенка, већ делатни и активни учесници. Оне су лепота, нежност али и одлучност која удружена са снагом својих другова, чини глас националне револуције јачим и природнијим.
Оне су доказ да се оданост исконском назначењу жене и активизам, међусобно не искључују, већ допуњују, чинећи склад подвига и борбе.
Борбе за будућност наших нација и наше заједничке европске отаџбине. Борбе у којој учествујемо као другарице, кћери, мајке, сестре и саборци.
У којој чувамо, градимо и не одступамо!