У памет се, Срби!

05. септембра 2010. / Коментар

Простор иза старог православног гробља у Сремској Митровици, познатији под називом „Спомен гробље“, представља једно од највећих стратишта србског народа из времена Другог светског рата. Само у току августа и прве половине септембра месеца 1942. године, на овом месту је, захваљујући одлукама Преког покретног суда, на чијем се челу налазио усташа Виктор Томић, поклано и стрељано преко 2.800 србских мученика. Међу њима, у ноћи између 29. и 30. августа, овде је убијен и један од највећих србских сликара Сава Шумановић. Данас, на овом месту лежи укупно 7.950 Срба уморених од стране сремских усташа. У недељу, 5. септембра 2010. градске власти у Сремској Митровици организовале су парастос жртвама усташког злочина, којем су присуствовали и активисти Србске Акције из овог србског града.

И овом приликом, стражари новог „братства и јединства“ су показали колико им (ни)је стало до успомене на своје суграђане и сународнике који су пали као невине жртве митровачких, румских, шидских и других Хрвата. И даље као главно обележје стоји прост, у бело прекречен камен, без икаквог натписа и без Крста. И даље жртве нису Срби, него „родољуби Срема“, а џелати нису Хрвати, него „слуге окупатора“ и „фашисти”.

Заиста се само по себи поставља питање: докле ће актуелни олигарси лагати сопствени народ и ћутати о страдању њихових предака? Јер се и након завршетка педесетогодишњег ропства под комунизмом ништа није променило. И даље су „Бањица“, „Јајинци“ и Крагујевац највећа стратишта србског народа, наравно, јер је и данас сасвим згодно лагати како су главни кривци за та страдања били Срби – ђенерал Милан Недић и Димитрије Љотић. И данас је згодније посипати се пепелом и пљувати по себи, него показати све своје ране и јавно жигосати кривце, чији потомци и данас шетају митровачким улицама.

Једини позитиван моменат на парастосу, којег су представници СУБНОР-а у свом незнању и бахатости упорно називали „комеморација сремским родољубима“, био је владика сремски господин Василије, који је оштрим речима прекорео градске власти због лоше организације парастоса. Овом приликом Владика је изјавио да „ми, као потомци оних чија крв ври из сваког камена и сваке травке, немамо права не само да заборавимо пале, него и да џелате називамо ‘ближњима’, јер они на то не полажу никакво право“!

Уз велики бол и горчину, али и част јер припадамо народу који је за своју слободу и веру увек лако подносио најстравичније муке, поручујемо домаћим властодршцима и нашим злотворима да ће Истина на крају победити. А до тада: у памет се, Срби!