У славу Учитеља

10. маја 2015. / Активности

Парастосима и симболичним обасјавањем ноћи тмурне србске свакодневнице светлошћу бакљи, активисти Србске Акције су обележили 70 година од погибије највернијег сина Србства, како је Свети Николај Србски назвао свог пријатеља Димитрија Љотића – учитеља Србске идеје и идеолога хришћанског национализма. Исто толико година протекло је и од почетка комунистичке окупације србских земаља и америчко-совјетске окупације Европе. Ма колико идејни поклоници ове окупације настојали да исту представе као ослобођење, и ма колико било заблуделих Срба који не разликују истинску русофилију од совјетофилије, ми знамо да насупрот свим антисрбским отровима и кукавичјим јајима, Србска идеја данас више него икад вапије за својим аутентичним националистичким изразом.

Прави израз Србске идеје некада смо имали у речима и делима Димитрија Љотића, његових збораша и осталих политичких посленика Недићеве Србије, које је одликовала авангардност, господственост, као и интелектуална, етичка и идеолошка супериорност. Ту пре свега имамо у виду зборашки органски поглед на друштво и наглашавање истине да без промене духа не може доћи до политичког и економског преображаја. Управо то представља и пут Србске Акције, као савремени израз зборашке идеје србског народног социјализма. Јер само такав пут и таква идеја приличи великом народу какав је наш србски, који се својим богомданим потенцијалима може мерити са умно и уметнички најдаровитијим народима планете и кога по лепоти, јунаштву и физичкој снази, тешко ко може надмашити. Србски народ није и не може бити несој кукавица, пајаца и нарикача, већ херојски сој ратника и стваралаца!

Упркос духу овога времена и свим тешкоћама које нам стоје на путу, упркос делу окупатора и изрода, и насупрот позиционо-опозиционом политикантском брлогу и ругоби бездушне капиталистичке псеудокултуре, стоји пут србске националне револуције као одјек мисли и дела Димитрија Љотића. Ход таквом стазом и достизање зацртаног циља јесте дугорочан процес, који се претежно одвија у тишини и испод површине партијско-политикантских турбуленција. Дакле, не јалово дизање буке и прашине, већ тишина која је затишје пред буру, збуниће и застрашити наше душмане. Таква тишина већ ствара нову армију србског политичког војинства, која ће као незадржива бујица преплавити србску земљу, чим куцне њен час. Час борбе и победе наше!