Улица Војводе Косте Пећанца
22. јула 2015. / Активности
Живећи под вишедеценијском црвеном окупацијом, србски народ је након Другог светског рата систематски уништаван од стране комунистичког режима, који је агресивним расрбљивањем наметао лажну идеологију југословенског „братства и јединства“. Управо је та идеологија, коју неокомунисти и данас призивају, нанела немерљиве духовне и културолошке последице, што је проузроковало да се део Срба одрекне сопственог националног идентитета.
Зарад стварања вештачког југословенског идентитета, србском народу наметани су и нови, до тада непознати „национални хероји“, од којих је већина била изразито антисрбски настројена, што је донекле и логично с обзиром на антисрбски карактер комунистичке идеологије. Без обзира на то што је србска историја изнедрила мноштво јунака, чији живот и дело у најмању руку заслужују да србске улице понесу њихова славна имена, последњих 70 година се често дешавало да та улога припадне управо онима који су се борили против србских националних интереса. Такав је случај и са Гоцем Делчевим, чије име захваљујући комунистима и данас носи једна новобеоградска улица.
Гоце Делчев био је великобугарски националиста и члан ВМРО, организације која је крајем деветнаестог и почетком двадесетог века била продужена рука Бугарске на простору србске Македоније и чији је рад био у директној супротности са србским националним интересима. „Унутрашња македонска револуционарна организација“ (ВМРО) основана је 1893. године у Солуну као организација чији је званични циљ био добијање аутономије за македонску и једренску област унутар Османлијског царства. Комунистички историчари, желећи да промовишу тезу о „вековном постојању македонске нације“, а са друге стране ограничени идеолошким шаблонима, свесно или несвесно превиђају историјске чињенице или их уобличавају и тумаче према тадашњим потребама. Тако, на пример, неки од тих историчара тврде да је ВМРО „аутентични чувар македонске револуционарне традиције“, иако се у званичним саопштењима те организације износи став да су Македонци по националности Бугари, што је само један од многих показатеља антисрбске оријентације ВМРО. За време СФРЈ, нарочито је у круговима историчара из тадашње СР Македоније оснивање ВМРО и њена делатност тумачена као „израз слободарских тежњи вековима поробљеног македонског народа“, иако је она заправо представљала асимилаторске и великобугарске тежње. Такво наопако тумачење стимулисао је режим СФРЈ као вид афирмисања младе „македонске нације“, а све са циљем стварања заједничког, југословенског националног осећања. За југословенске комунистичке кругове посебан је значај имала наклоност „левој идеји“ појединих вођа ВМРО. У такве је спадао и Гоце Делчев, који је од стране југословенског комунистичког режима сматран македонским, па самим тим и југословенским националним херојем.
Сматрајући апсурдном чињеницу да једна од улица у главном граду Србије носи име бугарског националисте и једног од вођа антисрбске ВМРО, која је ударила темеље непостојеће „македонске“ нације, београдски активисти Србске Акције симболично су променили назив улице Гоце Делчева у улицу Војводе Косте Пећанца, одавши на тај начин пошту једном од хероја србске четничке акције, чија је борба за Крст Часни и Слободу Златну обележила период од првих ослободилачких ратова на југу Србије крајем 19. века, све до његовог пострадања 1944. године. (Више о војводи Пећанцу у овом тексту.)
Овом акцијом желели смо да још једном укажемо на вишедеценијску неправду учињену славном војводи, кога је комунистичка историографија окарактерисала као „домаћег издајника“. Истовремено, желимо да покажемо да су бесмртна дела правих србских јунака, међу којима је и војвода Коста Пећанац, и данас светао пример новим генерацијама националних револуционара, који у херојском духу старих четника проналазе узор и снагу за деловање на добробит свог рода и тиме постају носиоци буктиње давно упаљеног и никада угашеног пламена србског слободарства.
Нисмо се одрекли србског Југа!
Силна ће борба да буде!