Узрок и епилог велике победе

31. августа 2020. / Коментар

Збила се велика србска победа у Црној Гори и коначни пораз злокобног режима ДПС-а! Сада је дошло време да детаљније проанализорамо шта очекивати од нових - долазећих власти сачињених од коалиције окупљене око професора Здравка Кривокапића и друге две опозиционе листе. И да проанализирамо, какво је србско становиште у новонасталим околностима.

Морамо прво истаћи једну непобитну чињеницу коју већ енергично потискују сви они којима иста неодговара, а која представља основни утисак окончаних избора. Наиме, режим ДПС-а, поразили су пре свих - Црква и верни народ! Јучерашња победа плод је борбе започете отпором срамним антиправославном и антисрбском Закону. Борбе која је трајала месецима у виду величанствених литија. Дакле, победу је извојевало пробуђено и консолидовано србство које је јуче листом гласало за коалицију коју предводи професор Кривокапић, те је иста освојила скоро дупло више гласова него што је коалиција ,,Демократски фронт" освојила на прошлим изборима. Сви остали учесници освојили су приближан број гласова као и на прошлим изборима. И ДПС који је уз своју режимско-гласачку машинерију, мобилисао све кусо и репато из коропуса антисрбског конгломерата у Црној Гори, као и грађанистичка опозиција. Сви су они дакле, изузев коалиције ,,За будућност Црне Горе", освојили уобичајен број гласова. То значи да је фактор победе верни народ који је изабрао Христа и Србску Православну Цркву, и решио да брани своје хришћанске светиње! 

Међутим, морамо бити реални са очекивањима. Као што смо већ истакли и пре избора, мондијалистичка окупација Црне Горе опстаје и поред ове битне промене. Побеђен је најгори израз те окупације који представља симбиозу усташтва, мондијализма и комунизма, са континуитетом од 1945. године. Многи чланови долазеће власти јесу чврст гарант наставка такве мондијалистичке окупације, и постојаности сепаратистичке тезе о црногорској нацији. Стога, засигурно да уједињења Србије и Црне Горе неће бити у скорије време, поготово не унитаристичког. Такође, нова власт засигурно неће напустити ни НАТО пакт. Сигурно је међутим да ће нова власт повући Ђукановићев анти-хришћански ,,Закон о слободи вероисповести", због тога је уосталом опозиција и извојевала победу. Пад Закона је и правна победа Цркве над безбожном ДПС бандом. Такође, видећемо да ли ће бити повлачења признања независности тзв. Косова, као и повлачења накарадног ,,Закона о истополним браковима". Те две ствари биће велики тест на основу којег бисмо новој - долазећој влади могли дати ближу оцену. Даље, поставља се питање става према измишљотини ДПС-а, такозваном ,,црногорском језику", као и према самој историји Црне Горе, односно према њеном србском карактеру (поготово у контексту школских програма).

Што се србског становишта тиче и србског односа према новонасталим околностима, наш став је следећи. Треба гајити симпатије према професору Здравку Кровокапићу због његове привржености Цркви и његове досадашње неукаљаности, а према новој ,,експертској влади" бити уздржан док се јасније не профилише њен карактер, док се не види на коју ће страну претегнути. Косово и накарадни изопачењачки закон ће бити показатељи. Најважније је да талас оцрквљења народа и борбе за враћање историјских симбола србске Црне Горе буде настављен! Као пут сведочења и ширења духа истинске Црне Горе. То је сигуран и дискретан (али конкретан) пут потпуног повратка савременог црногорског друштва  србству и православљу. Мудро и тактички треба побијати лажи о црногорској нацији и паметно тежити ка васпостављању ,,бјелашке" атмосфере по питању државног обједињења србских земаља. Још једна чињеница је веома важна, а то је да су Здравко Кривокапић и остале опозиционе вође коалиције ,,За будућност Црне Горе", победу прво прославили у храму, заједно са митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем, те верујемо да ће се ово сагласје србске Цркве и бар дела србских политичара наставити. 

Што се тиче Мила Ђукановића, он је синоћ фактички признао пораз, рекавши да његова странка са ,,традиционалним" партнерима има 40 мандата (а имаће вероватно мање), што је недовољно за формирање владе. Треба предупредити нека прекрајања изборне воље која ће Милов одлазећи режим врло могуће покушати да спроведе, али свима је јасно да је победа опозиције чиста као суза, те ће таквим евентуалним потезом Мило Ђукановић само изазвати још већи гнев народа и то ће му бити крај. Такође, нема тих пара којима се неко може поткупити да уђе на брод који тоне. Мило Ђукановић је веома лукав злотвор који ће вероватно на крају и званично признати пораз, јер ако то не учини, ризикује линч и прогон већ сада, а овако има на располагању још три године председничког мандата и локалну власт у многим местима. Признањем пораза он купује време да нађе начин да поврати стабилност својој странци која је сада на коленима, те да покуша да кроз политичко и корупцијско деловање одигра на карту идеолошких разлика унутар будуће власти, те да временом приволи на сарадњу неке политичаре из две либералне опозиционе коалиције и тако врати ДПС на власт. Он има мандат као председник још три године, те србском народу и Србској Цркви тек предстоји велика борба, једна битка је добијена, не и рат. Међутим, још једна велика тековина пораза ДПС-а јесте неминовно испумпавање гласачке машинерије ове странке. Ту мислимо на десетине и десетине хиљада гласова који су добијени куповином или под притиском. А уз помоћ државне логистике. Тога више нема, те ће ДПС бити сведен само на гласове  идеолошки острашћених србомрзаца уз гласове Шиптара, муслимана и Хрвата. Дакле, ако је неко рачунао, на неко будуће уједињење црногорских мондијалиста (УРА, ДПС и можда Бечићева коалиција), нека узме у обзир да ту више неће бити моћан режимски ДПС, већ један испумпан и вероватно раздробљен полотикантски стожер.

Дакле, закључујемо да је јучерашња победа  - велика победа за србски народ и србску Црну Гору! Да је пад ДПС-а само један али врло важан корак, у борби за истинску - светосавску Црну Гору а против мондијалистичког и сепаратистичког натруна. Ова борба тек предстоји и Црној Гори и свим србским земљама. И још једном истичемо да ово није никаква победа некакве демократске или грађанске Црне Горе. Ово је победа која је започета величанственим литијама и која је  узрокована православним и србском буђењем након бруталног режимског напада на Цркву. Дакле, као што смо и говорили, Србска Црква је тај његошевски тврд орах који је сломио зубе ДПС-у! И то је јасна порука и јасан путоказ куда србски народ треба да иде. Порука да је црквеност темељ србског идентитета и да је оцрквљење предуслов истинске србске обнове и србске слободе! Ова победа Цркве је стога и победа над свим лажним квазипатриотским путевима и фалсификатима србства широм србских земаља. Јер србства без Цркве и без Христа нема. Без Светог Саве, Светог Василија и Светог Петра. Наравно, не мислимо на номинално позивање на њих, већ на животно исповедништво којем нас они уче!  Јер главни циљ оцрквљења и сабирања Срба око Светог причешћа јесте тежња ка задобијању Царства Небеског чиме се једино и царство земаљско може ваљано одржати на дуже време, како то учи Свети Николај Србски.  

Весели се србски роде!

Живела победа!

Не дамо светиње!