Вучић као предводник Тачијевих „Срба“

12. јун 2017. / Коментар

Уз пропаганду, уцене, претње и поткупљивања од стране издајничког Вучићевог режима, знатан део Срба на окупираном Косову и Метохији изашао је на недељне шиптарске, нелегалне изборе и нажалост дао легитимитет терористичкој и узурпаторској банди у Приштини. Ипак, исто тако значајан део Срба из јужне србске покрајине, није изашао на ове изборе, чиме је изразио верност србској државности на Косову и Метохији.

Препознатљив по морбидном настојању да сваки свој издајнички и државорушилачки чин прикаже као патриотско дело, а посредством својих ботовско-квазипатриотских пиона и медија, Вучић је и овог пута учинио исто, те је за циљ изласка Срба на антисрбске шиптарске изборе, прогласио „спречавање стварања тзв. војске Косова“, за шта је неопходно и учешће бар четири тзв. србска представника у шиптарској квазискупштини. О каквој се бесмислици и замени теза ради, изложићемо у следећим редовима.

Све и када би се заиста радило о реалном спречавању стварања тзв. „војске Косова“, признавање шиптарских окупаторских и нелегалних институција, што се чини изласком на шиптарске изборе, у сваком погледу је гора и штетнија ствар од спречавања простог преименовања садашњих оружаних снага шиптарских злочинаца и окупатора. Замислимо, на пример, да су некакви представници Срба у ондашњој НДХ прихватали да признају Павелићеву злочиначку творевину, под изговором спречавања да се усташка војска преименује у „Војску НДХ“? Наравно, незамислива би била таква бесмислица, али ето, Вучић и његов ботовско-квазипатриотски привесци труде се да антисрбске бесмислице и штеточинство представе као патриотске акте.

Даље, небројено пута се показало да шиптарским злочинцима и њиховим НАТО менторима не представља апсолутно никакав проблем да се оглуше о прописе, тако да ако им је заиста стало до назива „Војска Косова“, а не буду имали другу опцију, поступиће као, на пример, по питању примене антисрбског тзв. Бриселског споразума, где не желе да уваже чак ни мрвице права које су овим споразумом намењене Србима на Косову и Метохији, попут формирања тзв. Заједнице србских општина. Јер читава ситуација са окупацијом србског Косова и Метохије налази се већ дубоко у противправним водама, тако да се кршењем ионако противправног „Устава Косова“ не би десило баш ништа ново и неочекивано.

На крају, сами Вучићеви „Срби“ из тзв. „Србске листе“, нису апсолутно никакав гарант непоткупљивости. Напротив, они представљају оличење моралне срозаности и поткупљивости, јер чак и међу данашњим (махом духовно посрнулим) Србима, не може се наћи превише оних који ће отворено служити шиптарским србоубицама у њиховом лажном Парламенту. У складу са тим, представници „Србске листе“ су недавно омогућили кворум за избор терористе Тачија за тзв. „председника Косова“, а тројица њих су чак тим поводом и гласала за овог злочинца.

Дакле, као што је и Милошевић имао своје Шиптаре, који су деведесетих година изласком на изборе изражавали признавање државе Србије (док је огромна већина косовско-метохијских Шиптара бојковтовала све изборе), тако и Тачи, Харадинај и остали терористички зликовци данас имају своје „Србе“. И то нису само изроди из „Србске листе“, већ и њихов газда Вучић, као и сви његови послушници и ботови. С друге стране, сушта супротност овом несоју јесу они Срби са Косова и Метохије који упркос пропаганди, претњама, уценама и поткупљивању, нису изашли на шиптарске изборе, чиме су осветлали образ и показали да још увек има непокорних Срба који буде наду у препород и ослобођење.