Вучићев слепи колосек

17. јануар 2017. / Коментар

Још од деведесетих година, устаљена је у Србији појава лажног инстант-патриотизма. Њени виновници чине једнократне манипулације националним осећањем народа, зарад сопствених политикантских циљева, при чему обавезно долази до штетних последица по народ. Озбиљна патриотска политика води се доследно, промишљено  и дугорочно. Али, уколико је на снази издајничка политика, онда власт по потреби повлачи изненадне „патриотске“ потезе, који се најчешће завршавају баш као и прича са возом на релацији Београд–Косовска Митровица. Ако је у први мах и било недумица, после телевизијског „дуела“ (који је имао сва обележја наказних „ријалити“ програма) између Александра Вучића и НАТО лобисте Јелене Милић, јасно је да је читава суботња ујдурма са возом припремљена са циљем давања Вучићевом режиму патриотског и антизападног епитета, при чему је отвореним антисрбским екстремистима, попут Јелене Милић, намењена улога „корисних будала“.

Дакле, по питању суботње смицалице са возом, режим Александра Вучића је приредио ново понижење србском народу, а усрећио шиптарске србомрзце. Наиме, пошто је у Београду помпезно и свечано испраћен, воз за Косовску Митровицу (први после 18 година на тој релацији) није ни стигао на одредиште, већ је заустављeн у Рашки и враћен назад за Београд. Чак и да је Вучић наивно веровао да воз (тако помпезно испраћен и окићен) може стићи до Митровице, то не умањује одговорност режима за ову бруку.

Пре свега, срамота је помпезно послати воз у Косовcку Митровицу уколико није сигурно да ће безбедно стићи на своје одредиште. А друго, Шиптарима је могућност да контролишу административне прелазе (укључујући и оне пружне) омогућио управо режим у Београду (како онај Демократске странке, тако и актуелни, напредњачки), и то потписивањем издајничких споразума којима је надлежност са УН пренета најпре на отворено непријатељску ЕУ, а потом и на узурпаторске органе шиптарских терориста. Срамним тзв. Бриселским споразумом укинута је и Цивилна заштита на северу Косова, и сада шиптарске „полицијске“ банде могу неометано да крстаре севером Косова, без ризика од србских барикада и других видова организованијег отпора.

Дакле, Вучићева квазипатриотска авантура, само је дала повод шиптарским узурпаторима да запоседну пунктове на северу Косова и сада је довела у питање будуће саобраћање србских возова на релацији Краљево–Звечан, које је до сада неометано функционисало. Али као што рекосмо, читав догађај пре свега упућује на чињеницу да су издајнички режими у Београду омогућили шиптарским тероростима да чине недела и да претње спроводе у дело. А Николић и Вучић показују своје лицемерје и тиме што сада неискрено прете слањем Војске у случају напада на Србе. Као да се напади на косовскометохијске Србе не догађају интензивно, готово сваке недеље! Стога знамо да актуелни властодржци неће послати Војску да заштити србски народ, јер да имају било какву жељу да ураде нешто добро за Србе на Косову и Метохији, повукли би најпре потпис са издајничког „Бриселског споразума“. А то, наравно, неће учинити, јер су огољени издајници и манилулатори.

Треба рећи и то да режим у Београду сада опипава пулс за промену своје реторике, услед долазећих промена у америчкој администрацији, али то нас само подсећа на још једну велику Вучићеву неодговорност током америчке предизборне кампање, у којој је незванично али недвосмислено подржао србоубилачки клан Клинтонових. Дакле, ако реторика издајника Вучића буде битно другачија наредних месеци, то нас неће и не може преварити, јер више је него очигледно да он то чини из политикантских, предизборних побуда и услед могуће смањеног притиска са Запада. Његови бриселски налогодавци толеришу му сарадњу са Русијом, као што су толерисали и Тадићу. Москва је све утицајнији центар моћи, па је и у условима данашње западно-мондијалистичке окупације Србије, коректан однос са Кремљом услов за релативну стабилност било које власти у Србији. Западу издајник Вучић не смета, напротив. Западни пипци окупације само су ојачали у време Вучићеве власти, али Западу не одговара ни превише снажан Вучић. Стога ће Брисел наставити да протежира другосрбсијанску опозицију и од ње ствара све снажнији чинилац притиска на Вучића, како се он којим случајем не би усудио да се отргне контроли. У том смислу биће веома значајно држање будуће америчке администрације, али то ће тек показати време које долази.

У сваком случају, сав „патриотизам“ издајника Вучића, показан на примеру воза за Косовску Митровицу, али и уопште, своди се на празну и контрадикторну реторику, без икаквих конкретних дела. Напротив, његова дела су наопака, а свака квазипатриотска халабука само скреће пажњу са издаје, свенародне пљачке и суманутих прописа које издајничка власт уводи по налогу ЕУ. Стога, не постоји битна разлика између, на једној страни, Вучића, Николића или Дачића, и на другој страни – председничких кандидата лажне опозиције, попут још једног квазипатриоте Вука Јеремића или другосрбијанске „иконе“ Саше Јанковића. У наредним месецима кампање за председничке изборе, Вучићев режим ће засигурно путем своје медијске машинерије настојати да ствари криво прикаже и да медијски поентира глумљењем патриотизма. Али ми верујемо да ће народ у све већој мери прозирати лицемерје и лажи ових осведочених издајника, који својом погубном политиком већ предуго чине неизмерну штету србском народу и држави.