Вучићева референдумска крађа, као доказ његовог ЕУ-фанатизма

17. јануара 2022. / Коментар

На управо одржаном референдуму о промени Устава везаној за правосуђе, а по налогу Европске уније, очекивано је дошло до велике крађе, односно украдене победе од стране Александра Вучића и његових ЕУ-газда. Због таквог очекиваног епилога, Србска Акција није ни упадала у предреферендумску еуфорију, као што није била ни против учешћа на референдуму, јер иако је исти нелегалан и неправичан, постојао је трачак наде за победу опције „НЕ", због чињенице да су Вучић и његова бандитска булумента имали личног интереса да се одржи постојећи систем где они бирају судије и тужиоце, из чега происходи теза да можда неће бити довољно мотивисани за организацију крађе и мобилизацију партијског чланства, као и због чињенице да је тешко натерати онај патриотски оријентисани (и дубоко заведени) део бирачког тела СНС-а, да изађе на овај референдум, јер оваква тема не нуди пропагандни материјал који је подобан за поменуто бирачко тело. Зато референдумска пропаганда, једва и да је вођена. Такође, знатан део мондијалиста у Србији више мрзи Вучића него што воли ЕУ, те је или бојкотовао референдум или чак гласао за опцију „НЕ". Ипак, Вучић је показао да ништа није желео да препушта случају, и да му је као полтрону са „сломљеничом кичмом", служење иностраним ЕУ-газдама прече од било каквог другог интереса.
Стога, овај референдум, то јест референдумска крађа, јесте својеврсно демаскирање Вучића, јер сви они родољуби који наивно наседају на његову пропаганду и верују да је он (прикривени) националиста и да не мари за ЕУ, могу и на овом примеру његове фанатичне референдумске крађе зарад удовољавања ЕУ, увидети своју заблуду.

Иначе овај референдум сам по себи представља веран показатељ апсурда либералне демократије јер засигурно 95-99% бирача није ни знало шта (не)бира. Наиме, овде је реч је о сложеној правној теми, слабо разумљивој лаицима, те су људи гласлали или по партијској директиви (СНС и СПС) или да би поступили противно ономе што желе Вучић или ЕУ. Иначе, и овај референдум показао је да је партијска војска СНС-а (која је иначе сачињена претежно од „сендвичарског", поткупљивог полусвета) - ударна песница ЕУ агенде у Србији. А класични мондијалисти су им фактички идеолошки савезници и поред међусобне нетрпељивости између ове две групације.

Насупрот и једнима и другима, ми ћемо наставити нашим путем светосавског родољубља, путем борбе против мондијалистичке куге и ЕУ-зла. То је пут национализма, који нема ничег заједничког са прорежимским (отвореним или полуприкривеним) квазиродољубима који кажу да су против ЕУ, а не смета им највећу ЕУ фанатик и издајник – Александар Вучић. Има у том корпусу, и наивних и обманутих, али има и потпуних штеточина - пајаца и користољубаца, које сматрамо горим од мондијалиста.
Упркос пропаганди, односно правој окупационој индоктринацији, ми верујемо да ће све више Срба и Србкиња прозирати све наведене преваранте и штеточине, и изборити се против ЕУ-лажи и мондијалистичке окупације. Али напомињемо да је преуслов таквог политичког подвига - духовни подвиг, односно промена владајућег духа, то јест доминирајућег (и наопаког) начина понашања и размишљања у друштву.