За смртну казну!

11. август 2014. / Коментар

Протеклу недељу у Србији, несумњиво су обележили утисци једног трагичног догађаја. Наиме, још једно дете постало је жртва психопате, који је на злочин био подстакнут и чињеницом да се у Србији најсвирепији злочини не кажњавају адекватно. Било која затворска казна не само да није примерена оваквом злочину, већ не представља ни стварни одвраћајући фактор за све потенцијалне убице и силоватеље, који за своје жртве бирају најмлађе.

Решење за искорењивање оваквих злодела је у стварању онакве духовне, културне и правне климе која ће предупређивати експанзију манијаштва. Али конкретно казнено-превентивно средство јесте установа смртне казне за највеће злочине. Немамо притом ни трунке једномислија са лицемерима из власти који истичу наводно жаљење због тога што за овакве злочине не постоји смртна казна, а при том истрајавају у борби за потпуно понирање Србије у ЕУ живо блато, чије наказне конвенције забрањују овај древни и ефикасан институт. Уз то, и овога пута је на делу медијско испирање мозгова народу, јер се уз играње на карту емотивног реаговања већине, наталожена енергија незадовољства настоји усмерити тек ка једном манијаку (којих је било и биће), уместо да се усмери ка Систему који пљачка и деградира народ и који између осталог индиректно узгаја и стимулише манијаке и злочинце.

На евентуални приговор да би актуелни, као и сви будући режимски антисрбски паразити прижељкивано пооштравање казни могли да злоупотребљавају за свој рачун, одговарамо да злоупотреба власти од њихове стране већ постоји, а огледа се у тоталитарним ванправним методама обрачуна са сваким ко представља сметњу. У сваком случају, евроунијатска булумента не би ни могла да спроведе такво пооштрење, јер оно није у сагласју са принципима Европске уније.

А на моралистичке и лицемерне приговоре о наводној неспојивости установе смртне казне са хришћанским милосрђем, истичемо чињеницу да је почев од средњевековне традиције хришћанске државности, смртна казна за најтеже злочине била и легална и легитимна установа. Њен циљ није одмазда, већ ефикасно превентивно одвраћање, чији је још битнији предуслов – ефикасно правосуђе. Уосталом, велики национал-револуционарни борац за обнову хришћанске државности – Корнелије Кодреану, истицао је овим поводом и то да смрт појединаца не може бити гора ствар од смрти саме државе, која бива проузрокована и неодговарајућим кажњавањем злочинаца, било због лоших закона било због лошег спровођења закона.

У сваком случају, садашње законодавство у Србији и србским земљама, пракса функционисања правосуђа, „европски стандарди“ и „људска права“ не обезбеђују правду и сигурност. Смрт мале Тијане Јурић то потврђује. Повратак смртне казне је стога нужност!