За васкрс распетог Србства!

12. априла 2015. / Коментар

Васкршња порука Србске Акције

Протекли месец изнова нас је подсетио на злочиначку НАТО агресију 1999. и мартовски погром над косовско-метохијским Србима 2004. године, као страдалне догађаје из новије историје србског народа. Њихове годишњице по правилу обележавамо у време Великог поста, када су мисли православних хришћанa посебно усмерене кa созерцавању страдања Христовог, које претходи Његовом славном Васкрсењу и Победи над смрћу. Тако и недавни напад шиптарских кукавица на србског младића у Косовској Митровици представља још једну карику у ланцу србске голготе на светој косовско-метохијској земљи.

Уз све то, на памети увек имамо и учестале тегобе сурове данашњице: беду, јад, понижења и социјалну неправду као зли плод континуитета издајничких и антисрбских режима који се у србским земљама смењују већ деценијама. Ипак, они свеснији и савеснији међу нама, највећу пажњу посвећују лошем стању духа данашњих генерација Срба, јер оно и јесте кључни узрок и извор свих осталих народних недаћа.

Наиме, ако и није неприродно то што белосветски хохштаплери данас покушавају да нас натерају да на Косово и Метохију гледамо као на „суседа“ Србије а не као на њен вековни и неотуђиви део, засигурно јесте неприродан млак и недовољно заинтресован однос већине Срба, пре свега младих, по питању покушаја потпуног отимања Косова и Метохије, као и по питању окупације србских земаља и свеопште експлоатације србског човека.

Гледано кроз призму савести, здравог разума и традиционалних духовних начела, такво стање нашег духа сасвим је неприродно, и потребно је побунити се против њега, као и против свега осталог што нас паралише и везује нам руке пред надирућим злом. Нико од нас не сме говорити да се не може учинити ништа, да је „некада могло, а да сада више не може“. Можда привремено не можемо да ослободимо и ујединимо србске земље и устројимо их по благообразном поретку, али можемо и морамо да се боримо и покажемо да смо пре свега људи, а не бесловесни потрошачи и пуки „шрафови“ Система и глобалне машинерије Новог светског поретка у којој постоје само закони материје, профита и чулних уживања, а у којој су прогоњени сви духовни осећаји и садржаји који човека разликују од животиње. Морамо јасно и гласно исказати да се не миримо са губитком своје земље и свеукупним националним понижењем, и зато нека свако од нас учини све што је до њега, не би ли одговор нашега народа данас био што достојнији наших светих и славних предака, јер ми јесмо крв њихове крви и кост њихове кости! Припадамо народу чија је прошлост светла и херојска и којем је кроз православну хришћанску веру откривен најузвишенији етички закон и животни смисао, па се поставља питање, докле ћемо истрајавати у стању постојеће малодушне неодговорности?

Зато, станимо свесрдно уз Васкрслог Господа и Спаса нашег Исуса Христа, уз небеску војску анђела и светитеља међу којима су и наши славни преци. Усвојимо хришћански и светосавски пут подвига и борбе и одбацимо наметнуто поживотињавање. Усправимо се морално и руководимо се идеалима Вечне Србије која није и не може бити поражена. Јер само земаљска Србија може у једном историјском раздобљу бити поражена, а Вечна Србија, чији су угаони камен светосавски и косовски завет, увек наставља да сија као неокрњени драгуљ. Стога не могу бити поражени ни они који се руководе идеалима Вечне Србије и заветним опредељењем Светог кнеза Лазара. Истински су поражени само глобални злочинци, убице, отимачи наших отаџбинских простора, као и њихови послушници у Србији. И поред материјалне користи коју су злоделима стекли, они не могу имати мира ни спокоја, а доба њихове страховладе се ближи своме крају.

Ванредно тешке околности које нам душмани намећу, представљају мач са две оштрице. Јер велике недаће умеју пробудити прави србски дух, макар у делу народа, а наше дело усмерено је пре свега на васкрс таквог духа, јер само њиме можемо створити праву отаџбину. Наш род има ту снагу, а доказ томе јесте и јуначки отпор НАТО агресору и херојство србских војника који у одбрани земље нису одступили пред многоструко бројнијом и технички супериорном сатанском силом, већ су јој стали на пут и потврдили да им кроз вене струји крв газиместанских, чегарских, кумановских, мојковачких и солунских витезова. И чувени покушај копнене НАТО агресије преко Кошара, који је отпочео на Велики петак пре шеснаест година, пројавио је нови васкрс славе србског оружја.

Пут Србске Акције – пут србског политичког војинства – јесте пут ка освештаном идеалу изградње новог човека, по обрасцу вере и искона, као и идеалу хришћанског препорода нације и државе. А онај који упркос свим препрекама истраје на таквом путу, може уз Божију помоћ тријумфовати у борби за васкрс распете отаџбине, али ће свакако победити у оној најважнијој борби – за Царство Небеско.

Уз молитвену жељу да сви србски родољуби срцем и душом, мислима и делима буду уз Васкрслог Христа који је победио смрт и свако зло, поздрављамо васцело Србство и све православне хришћане победним и сверадосним поздравом:

Христос Васкрсе!
Ваистину Васкрсе!