Иван Иљин о руској империји

21. децембар 2025. / Коментар

Велики идеолог хришћанског национализма, Иван Иљин, који се упокојио на данашњи дан 1954. године, схватао је руску империју не као освајачку творевину, већ као историјски облик државног јединства руске нације - јединства насталог из нужде самоодржања и унутрашњег поретка. Наиме, руска империја није била колонијална творевина, већ органска држава чији је распад водио ка безвлашћу и рушењу правног поретка. Русија се, по Иљину, није ширила ради стицања плена, већ ради заштите, стабилности и правног устројства огромног простора.

Како он прецизно запажа, Православље обликује „унутрашњи лик“ руског народа: осећај саборности, жртве и одговорности. По Иљину, империја може да опстане само ако народ дели заједнички духовни језик, а то је у Русији - православно Хришћанство.

За Иљина, држава није пука административна машина, већ мора имати моралну основу, где Православље даје критеријуме правде, дужности и власти. Без тога, власт се изопачује у насиље или голи интерес.

Иљин је наглашавао да империја није механички спој територија, већ органска целина у којој је руски народ домаћин и који има права и дужности према свим другим лојалним народима који на њеном тлу традиционално живе.

Дакле, држава није механизам, него живи организам, а распад империје био је трагедија, јер није донео слободу, већ разарање државног и правног поретка. У том смислу, Иљин је упозоравао да се уништавањем државе-империје уништава и сама могућност слободе. Јер распад државе не рађа слободу, већ безвлашће.

Сходно наведеном, за Иљина, руска империја није никако била антинародна творевина, већ облик историјске заштите руске нације. Он је сматрао да јака држава не значи тиранију ако је заснована на вери, праву, моралу и националној одговорности. Стога је оштро разобличавао револуционарно рушење империје, видећи у томе не ослобођење народа, већ почетак хаоса, грађанског рата и духовног распада.

За Иљина, бољшевизам и либерална демократија представљају силе чисте материје и ослобођеног зла које се ослободило спутавајуће моћи духа и преузело власт. Бољшевизам и капитализам су, по Иљину, две манифестације онтолошке катастрофе, а то је пораз снага духа у борби против материје.

Дакле, будућност Русије је, по Иљину, могућа је само кроз васкрс снага духа - кроз империјалну обнову државног јединства, а не кроз његово негирање. Империјалну обнову која ће проистећи из православне духовне обнове руске нације.