Лепота ће спасити свет!

16. децембар 2025. / Коментар

„Лепота је хармонија… Лепота ће спасити свет!“ Ф. М. Достојевски

Лепота и љубав према лепоти (филокалија), припадају самим темељима европске духовне мисли. У античкој философији, а нарочито код Платона, лепота је схваћена као пут уздизања душе: од пролазне чулне лепоте ка умној и вечној, ка Добру као свом првобитном извору и циљу.

Хришћанство ову мисао преображава и продубљује. Хришћанска филокалија не негира видљиву и телесну лепоту, али је не уздиже на ниво апсолута. Она у њој препознаје знак и одсјај нечег узвишенијег - духовне лепоте, лепоте врлине. Физичка лепота тако постаје симбол и одблесак духовне лепоте. Постаје икона врлине. Икона унутрашњег стања човека и прозор ка ономе што је невидљиво.

Лепота је од Бога. Како сведоче Свети Дионисије Ареопагит и Свети Максим Исповедник, све што је истински лепо учествује у Богу, јер је Бог сам Лепота - она која привлачи, сабира и преображава.

Филокалија је зато више од естетске категорије. Она почиње са естетским моментом, који остаје део ње, али се њиме не завршава. Она је кретање душе од спољашњег ка унутрашњем, од допадљивог ка истинитом. То је пут ка доброти, чистоти срца, смирењу и љубави - пут унутрашњег преображења.

Пут подвига и борбе!