Хришћански живот у времену као непрекидни празник, подвиг и борба за Царство Небеско

22. април 2025. / Блог

Већ око 1200 година, наш србски род објављује радосну вест о Христовом васкрсењу поздравом „Христос васкрсе" и отпоздравом „Ваистину васкрсе", чиме кроз Цркву и освештане обичаје, истрајава на континуитету од древности, до садашњости ка будућности. А још много више од тога, чине они Срби и други православни хришћани, који Христово Васкрсење схватају пре свега литургијски, те погружени у Литургију кроз Свето причешће - васкрсавају са Христом, сједињујући се најтешње са Њим. Тиме постају не само чувари традиције већ и синови и кћери светлости и деца бесмртности. Постају опитни сведоци у Христу преображеног времена, што ће још присније доживети у вечном и непролазном дану Царства Божијег. Овај преображај времена је остварила Црква, вођена Духом Светим, кроз свој систем празника чија је круна Васкрсење Христово. Целокупан живот хришћана тако постаје један непрестани празник, а време бива схваћено као припрема за вечност. Јер Литургије нису позоришна представа већ оприсутњење Божијег домостроја, као што је Свето причешће - оприсутњење Васкрсења. Стога, литургијски доживљај јеванђелских догађаја, није евоцирање прошлости, већ доживљај нечега што се реално одиграва непрекидно и сада на свакој Светој Литиргији. Црква тако предокуша надвременску реалност Небеског Царства, укидајући, у суштини, време, с обзиром да нам ставља до знања да се јеванђелски догађаји сваке године, или чак сваког дана, реално и мистеријски понављају. Стога, како рекосмо, када празнујемо Страдање или Васкрсење Христово, ми их доживљавамо као садашњост, као што је и за Бога све садашњост, било да се догодило у прошлости, било да се догађа сада или ће се догодити у будућности.

Христос васкрсе!