Деведесет година Завета Богу, отаџбини и роду

12. јануар 2025. / Активности

Под светлошћу празника Рождества Христовог, дочекали смо и навршетак девет деценија од настанка покрета Збор, основаног од стране политичара са крстом Димитрија Љотића и његових сарадника дана 6. 1. 1935. године. Тим поводом, активисти Србске Акције израдили су заставу-транспарент са поруком „Ваше дело настављамо ми!", и истакли је пред зградом у Његошевој улици бр. 1 у Београду, где се и налазило прво седиште Збора, покрета чију идеју, то јест њен савремени израз, Србска Акција баштини, истражује и пропагира кроз свој програм и свој активизам.

Дакле, 9 деценија протекло је не само од настанка једног политичког покрета, већ и од утемељења једне домаће и аутентичне идеолошке школе настале у оно време, као одговор на агресивну атеизацију друштва и одступање србског народа од његових животних закона. Школе, чији је задатак - стварање хришћанског израза у савременој политици, кроз позив на промену односа према основама на којима заједница почива. Промену владајућег (наопаког) духа у друштву, која је предуслов политичког и економског препорода народа и државе. Школа која указује да су дух јунаштва и спремности на мучеништво (зарад истине, правде и вере), особине које наш народ сврстава у велике народе човечанства, те је неопходно вратити се таквом духу.
Симбол и оличење ове идеолошке школе, јесте учитељ Димитрије Љотић, као идеолог надахнут науком Христовом, исповедајући је и личним примером и речју. Како што је Љотићев пријатељ - Свети владика Николај о њему казао, он је био ,,духован човек, карактеран, поштен, одлучан и религиозан. Он jе био толико богат душом, да jе од ње могао дати и другом, позаjмити осталима увек спреман да даде савета и лепу реч. За њега политика ниjе била акробатика, него етика. Он jе био репрезентатор душе и срца србскога, чари и истине србске. Он jе био идеолог хришћанског национализма."

О примату организма над организацијом

Суштина Љотићевог духовног поимања политике, односно тежње ка стварању хришћанског односно светосавског израза у савременој политици, несумњиво је одраз његовог хришћанског духа и његовог дубоко хришћанског животног исповедништва. Стога је, нарочито пред крај трагичне ратне епопеје, својим саборцима стално указивао на то да Збор није (само) организација већ (пре свега) организам. Организације и организаторско деловање, јесу неопходни као оруђе, али суштина Збора коју је Љотић имао пред очима, јесте организам као другарска заједница духа и мисли, где је мерило свега - Христос. И ту свако питање напредовања и питање искорењивања погрешака, не може бити питање организацијско, већ питање органско и духовно. Не може се у том погледу учинити ништа без Христа и без наше сталне везе с Њим, а кроз Цркву Његову. Политичко-идеолошко дело и мисао треба да извиру баш и такве везе. Јер управо то је мисао Збора као спој најдубљих сила и вредности традиције и новог пута данашњице. Таква поставка и идеологија, представљају заветни континуитет са вековном борбом наших предака за Божије дело. У том смислу, Љотић није измислио идеју Збора, он ју је само препознао, уобличио и именовао, преточивши њен исконски импулс у савремену политичку идеологију хришћанског (светосавског) национализма, а сви они који је делатно исповедају и заједнички сведоче, јесу саборци који сачињавају поменути организам. При томе, формалне организације попут покрета Збор некада или нашег покрета данас, јесу оруђа у функцији развитка поменутих организама, као и оруђа ширења поменуте идеје и идеологије. Дакле, и Љотић је под појмом ,,Збор", примарно имао у виду идеју и организам (као другарску заједницу духа и мисли, где је мерило свега - Христос), а секундарно, под наведеним појомом, имао је у виду саму организацију - ЈНП (потом НП) Збор. При томе, међу декларисаним зборашима, само они који су везани за Христа, јесу део поменутог организма, прожетог међусобном другарском љубављу и једномислијем. Зато је Љотић у свом ,,Писму друговима" пред крај рата, указао на разлику између ,,правих збораша" и ,,збораша који нису збораши". Јер је било и оних (као што их има и данас) који су позвани, а нису правилно или потпуно схватили зборашку мисао чија се христоцентрична есенција уз православност, у потпуности испољила и заокружила баш у вихору рата, када су као спољне опне, отпале од ње и примесе секуларног интелектуализма, и ванзаветни југословенски натрун. Тим поводом, треба истаћи да је по завету самог Учитеља, врховно начело Збора – Истина, те се зборашка идеја не може зачаурити у заблуде неког времена већ је подложна преиспитивању у складу са новим сазнањима и искуствима. Хришћанско и органско полазиште јесте фундамент зборашке идеје којим се она одликује у односу на секуларну, индивидуалистичку и материјалистичку политичку мисао. Одлике зборашке идеје јесу: хришћански (светосавски) поглед на свет, органска мисао, национализам, монархизам, социјална правда, сталешки систем и планска привреда, затим расно-биолошка заштита народа, антикапитализам, антикомунизам као и разобличавање закулисних сила - антихришћанских и антинационалних. То су чиниоци зборашке идеологије који су и даље актуелни. Југословенство то већ одавно није, и на место њега истичемо (велико)србство које су током окупације и рата заговарали збораши.

Поменути горенаведени чиниоци зборашке мисли, верно се огледају и у Љотићевом прокламованом аксиому о томе да је довољно и само 300 доследних збораша огњеног и јеванђелског духа, који ће бити носиоци истинског хришћанско-националистичког препорода. Говорио је: ,,Када буде 300 збораша као три стотине светаца, упаљене Христове буктиње у земљи нашој, онда ће се у њој видети светлост, а тама ће одбећи у царства друга. По светлости тој ће лако бити свима да виде пут, и народ ће поћи и неће лутати. А онда ће бити све друкчије, и у цркви, и у школи, и у држави, и у градовима, и у селима, и у привреди, и у политици, и у породицама. Ових три стотине људи биће толики извор светлости, чистоте, снаге, разума и сваког добра, да ће цела наша земља замирисати небеским мирисом."
Ова мисао несумњиво происходи из јеванђелске поуке призиву да носиоци хришћанског духа буду со земљи и светлост свету (Мт. 5, 13-19). Да буду оно мало соли којом се много хране може осолити.
Стога, ни у тренуцима трагичног овоземаљског пораза србских националних снага 1944-45. године, и надолазеће комунистичке окупације, Љотић није клонуо, напротив. Зрачио је оптимистичким и победничким христоносним духом, знајући да иза тамних облака сија златно Божије сунце које чека сунчане људе сутрашњице. У том духу, мисао Учитеља о превасходству соја над бројем и значају снаге духа, моралне спреме и непоколебљиве вере у победу, посебно је упечатљива у једном од његових последњих чланака под називом ,,Нови рат", где каже: ,,Имао сам прилике да говорим пре десет недеља са младим вођом једне балканске антикомунистичке борбене организације. Задивила ме је његова вера. Рекао ми је: 'Само пет људи ако остане живо у нашој организацији, ми ћемо победити, победиће наша мисао.' Осећала се таква снага иза тих речи, да се уопште није могло сумњати. Ма како изгледало невероватно, било ми је сасвим јасно да заиста пет људи вођени оваквом вером морају победити."

Надахнути оваквим мислима које су одраз суштине зборашке идеје, ми настављамо нашу борбу коју водимо делима и словом, надовезујући се на пут и подухват који су започети пре 90 година. На пут Завета, Богу, отаџбини и роду!

Подвиг и борба!