О два вида хрватске србофобије

06. децембар 2025. / Коментар

Хрватска, осим што је поприште експанзије дегенеративног шовинизма заснованог на опсесивној жудњи за истребљењем Срба, постала је и поприште масовне пројаве наказне антифа идеологије, до мере којом се мало која држава у Европи данас може „похвалити“. Наиме, на десетине хиљада Хрвата узело је учешће у недавним скуповима и маршевима где се, под плаштом борбе против појачаног насиља над Србима, пропагирају болесне левичарске идеје. Међутим, права Срба њих, наравно, не занимају, већ је то само повод за политичко позиционирање и пласирање југо-комунистичке пошасти. Да ове левичаре заиста занимају Срби и права Срба, не би величали црвену петокраку под којом су на овим просторима убијани пре свега Срби, нити би величали злочиначку СФРЈ која је била заснована на принципу: „слаба Србија - јака Југославија“. Уз то, занимљиво је да је овај хрватски левичарски покрет посебно снажан у Истри, у којој је комунистичка власт, за рачун Хрвата, починила након Другог светског рата масовне злочине над италијанским становништвом.

Даље, хрватски левичари, попут својих усташких сународника, подржавају „Домовински рат“ и његове злочиначке тековине, те заступају тезу о „великосрбској агресији“, односно сматрају Србе кривцима за рат и распад Југославије. И једни и други, дакле, усвајају србофобни наратив атлантиста и циониста.

У чему је онда разлика између њих? За екстремне хрватске србомрсце (усташе) неприхватљиво је да постоје било каква права Срба, као и да постоји иједан једини Србин у Хрватској или било где другде. А за антифе и друге левичаре? Када је већ број Срба у Хрватској путем ратних злочина смањен четири пута, онда они лицемерно кажу како тим преосталим Србима треба омогућити мањинска права и тако глуме толеранцију. Дакле, антисрбско смеће су и једни и други, баш као што су смеће и њихове узор-државе - „НДХ" и СФРЈ.