О србском Вуковару и борби против комунизма

18. новембар 2025. / Коментар

Жан Мишел Николије, инострани добровољац у хрватској паравојној терористичкој формацији од називом „Хрватске одбрамбене снаге" (ХОС), који је убијен након Битке за Вуковар 1991 године, чији су телесни остаци недавно пронађени у близини овог србског града (Вуковара), није никакав херој борбе против комунизма, већ корисни идиот хрватских србомрзаца и њихових савезника – муслимана из Босне који су иначе чинили четвртину припадника поменуте хрватско-муслиманске паравојне формације (ХОС).

Дакле, Жан Мишел Николије и остале њему сличне корисне будале које су дошле да ратују на хрватској страни против Срба, нису ни борци против комунизма нити борци за белу хришћанску Европу, како их неки малоумници представљају. Напротив, они су, као хрватски борци – слуге НАТО–а (светског ционизма) и савезници исламизма.

Убиство 250 хрватских терориста (међу којима је и Жан Мишел Николије), након ослобађања Вуковара, последица је вишемесечног хрватског терора над вуковарксим Србима. Наиме, када су хрватски теорористи у мају 1991. године, завладали градом, спроведен је маскар над вуковарским Србима. Око 350 Срба је мучки убијено, од тога десеторо деце. Запаљена је и разорена вуковарска Саборна црква Светог Николе.

А шта је са комунизмом? Па најснажнија тековина комунизма у вези Вуковара, јесу управо комунистичке границе између Србије и Хрватске, по којима је овај србски град припао Хрватској.

Комунизам као владајућа доктрина у Југославији, 1991. године, већ је био мртав. У свим републикама Југославије, укључујући Србију и Хрватску, још 1990. године, укинут је комунистички систем и успостављена је парламентарна демократија. Централна југословенска држава којом су иначе руководили претежно хрватски политичари и југословенка војска којом су руководили претежно хрватски генерали а не србски, била је у распаду. И на сцену је ступио сукоб Хрвата и Срба. Хрвата који су хтели да доврше злочиначки посао који су спроводили 1941–1944. године, и Срба који су хтели да опстану на свом огњишту.

Зашто кажемо да је Вуковар – србски град? Зато што пре ХХ века, Вуковар никада није био део хрватске државе, али је зато био део Србске Војводине 1848. године, у склопу Хабзбуршке монархије.

Пре и након постојања Србске Војводине, Вуковар је у склопу Хабзбуршке државе био део Славоније, а не део Хрватске. Наиме, Славонија, Хрватска и Даламција, три су различите територијалне јединице у склопу ове државе.

Након Карловачког мира 1699 године, и насељавања запустелог Вуковара, овај град је све време мултиетнички, а број Хрвата у њему никада није прелазио половину. Током Другог светског рата и стравичних масовнох злочина над Србима од стране хрватских усташа, када је мучки побијено близу милион Срба, жестоко су страдали и вуковарски Срби.

Србски националисти су се 1991. године у Вуковару борили да би се прекратили злочини хрватских теорориста над србским народом Вуковара и околине и да се не би поновило оно што се дешавало пола века раније.

И успели су у томе, ослободили су град од хрватских терориста, од којих су многи кажњени за своје злочине.