Трамп и нова геополитичка мапа света - нови детант или промена приоритета?

08. март 2025. / Коментар

У јануару на (званично) чело САД поново је дошао Доналд Трамп са својом администрацијом. Почетак његовог новог мандата, обележио је састав његовог тима у којем се налазе све сами тврдокорни „трамповци", односно „конзервативци", међу којима су Илон Маск, власник компанија Тесла и Икс, затим Роберт Ф. Кенеди (млађи), син убјеног Роберта Ф. Кенедија (старијег), који је постављен за секретара за здравство, и који је оштар противник ковид мера и вакцинације. Ту је и Тулси Габард, која је сада директорка свих обавештајних служби, позната по свом мирнодопском ставу према Русији. Такође, у тиму је и „јастреб" Марко Рубио, који је добио место државног секретара (еквивалентно министру спољних послова). За сада и он показује благонаклоност према Русији, док је по питању Палестине и Ирана остао „јастреб". Потпредседник Џ.Д. Ванс, некада је био критичар Трампа, међутим нашао се у његовом кабинету, и за сад је показао да прати линију Трампове политике, и његове замисли. Учествовао је на Минхенској безбедносној конференцији где је „шокирао" ЕУ званичнике својим говором у којем је између осталог рекао да Европи нису непријатељ ни Русија ни Кина, већ је Европа непријатељ сама себи због своје политике. Први месец Трампове владавине, обележио је удар на агенцију УСАИД и тзв. НВО сектор. Наиме, Трамп је суспендовао рад и финансирање УСАИД-а на 90 дана, оптужујући ту агенцију за корупцију. УСАИД је иначе финансирао тзв. НВО сектор и обојене револуције широм света, и то деценијама. Ова организација у Србији је између осталог финансирала организације за промовисање изопачењаштва, НАЛЕД (чији је један од оснивача Ана Брнабић), али и Вучићеву владу. И даље се не зна која је цифра потрошена у Србији на финансирање како тзв. НВО сектора, тако и владиног сектора, међутим Трамп је у конгресу саопштио да су стопирали чак 14.000.000 долара „помоћи" Србији за унапређење јавних набавки. Удар на УСАИД, а самим тим и на тзв. НВО сектор широм света, као и на оне америчке лобисте у владама других држава обрадовало је многе анти-глобалисте, али по нашем уверењу, реч је само о преструктурирању улога у склопу центара моћи „колективног Запада". Наиме, сигурни смо да агенти атлантизма и промотери наказног мондијализма који су (бар до сада били) на буџету УСАИД-а, сигурно неће остати без својих спонзора. Ако то не буде УСАИД, биће неко други. Уосталом, видеће се како ће се ствари развијати када истекне рок од 90 дана у току којег УСАИД неће радити. Друга ствар која је обележила почетак Трамповог мандата, јесте истрага педофилских скандала на острву Џефрија Епстајна, и објављивања списка педофила и развратника са именима оних који су то острво посећивали. Ту би требало да се нађе велики број личности из америчке политике, бизниса и шоу-бизниса. Остаје да сачекамо и видимо да ли је то само обећање, у тренутку писања овог чланка списак још није објављен. Трећа ствар која је обележила почетак Трамповог мандата, јесте званичан излазак САД из Светске здравствене организације, која је доста компромитована после почетка пандемије вируса ковид-19, када су се у вези са њом збиле бројне корупционашке афере. САД су иначе, биле до сада највећи финансијер СЗО. Четврта ствар која је обележила почетак Трамповог мандата, јесте најава помирења са Руском Федерацијом (РФ), и већ су се одржала два састанка између представника САД и РФ, један у Ријаду, а други у Цариграду. Трамп је изразио жеље да се мир између РФ и Украјине што пре успостави, а од Украјине је тражио да пристане на уступке, и потпише „споразум о критичним минералима", где се Украјина обавезује да ће као накнаду за помоћ у рату, Америци дати 50% од свих ископаних критичних руда и минерала. У тренутку писања чланка споразум није потписан, а претходну недељу је обележио састанак између Трампа, Ванса и Зеленског где је настала општа свађа између њих. Зеленски је одбио да потпише споразум у којем Украјина и званично добија колонијални статус, и напустио је Овални кабинет у бесу. У међувремену, Трампова администрација стопирала је сву помоћ Украјини, а Зеленски је најавио да ипак жели да потпише споразум. Пета ствар која је обележила почетак Трамповог мандата, јесте подизање царина на увоз Кини, Канади и Мексику, заоштравање реторике према Кини, и најава тврде политике према илегалним миграцијама из Мексика и Латинске Америке, која укључује депортације како одраслих, тако и деце. Трамп је најавио увођење царина и Европској унији, а у тренутку писања овог чланка царине још нису уведене. У конфронтацији са Кином, важна вест је да је Трамп натерао Панаму да изађе из кинеског пројекта „Појас и пут" и сада панамски канал контролишу америчке фирме које припадају корпорацији Blackrock. Панамски канал је иначе, један од најважнијих канала на свету који знатно скраћује пут између Атлантика и Пацифика, због чега је значајан великим поморским и трговачким силама попут Кине и Америке. Трамп је чак најавио и припајање Панаме, у смислу да иста постане америчка територија попут Порторика, што би значило велику предност за Америку у трговинском и економском рату са Кином. Шеста ствар која је обележила почетак Трамповог мандата, и која је заправо кључна за схватање суштине Трампа и његове администрације, јесте однос према Израелу. Наиме, Трамп је најавио етничко чишћење Газе, а на месту које је Израел разрушио бомбама и убио на десетине хиљада људи, међу којима огроман број жена, деце и стараца, Америка и Израел желе да граде луксузне хотеле и летовалишта. У међувремену, Трампова администрација уплатила је 4 милијарди долара помоћи Израелу, заоштрена је реторика према Ирану, и најављује се бомбардовање Јемена и покрета Хути. На помолу је ескалација на Блиском истоку још већих размера, и прави рат између Ирана са једне стране, и Израела и САД са друге. Због чега је Трампова подршка Израелу право мерило његове политике? Зато што искључиво ту показује да је несумњиви циониста, да на чело Америке није дошао да би Америку извукао из ратова, већ да би посрнулог џина вратио тријумфално на позиције пре почетка ратова између Русије и Украјине, и оних на Блиском истоку. Економија Америке се нашла у великом проблему, унутрашње поделе су постале огромне, „воук агенда" је донела огромну штету америчком друштву јер форсирање толиког степена изопачењаштва, нагриза изнутра и саме државне инстуције укључујући и војску, што нарушава хегемонистички потенцијал САД, тако да је очито процењено од стране правих владара САД, да се мора мало изменити ситуација по том питању. Исто као што је Стаљин после Лењина узео у руке СССР, и спасио комунизам својим скретањем „у десно", тако ће и Трамп својом наизглед конзервативном и националном политиком да спаси либералну демократију и капитализам, а САД од распада, могућег грађанског рата и нестанка. Наиме, Трамп је ипак део Система, амерички милијардер и капиталиста, „ријалити звезда". На послетку, о томе говори и идеолошки галиматијас којим је окружен, јер са једне стране је Роберт Ф. Кенеди, из чувене породице каријерних политичара, у медијима је окарактерисан као „теоретичар завера" и „антиваксер", са друге стране „јастреб" Марко Рубио, са треће Илон Маск који својим системом „Старлинк" даје огромну логистичку помоћ Украјини (најавио је његово укидање за подручје Украјине), који је такође део Система, јер нико ван истог не може да буде један од најутицајнијих и најбогатијих људи на земљи, човек који има идеје о насељавању Марса и уградњи неуролинка у човека, итд. Такође, Трампа је подржао и финансирао Џеф Безос, власник „Амазона" и званично најбогатији човек на свету. Управо он има интересе на Гренланду, чију је анексију најавио Трамп, и засада те претње изгледају озбиљно. Овакав скуп људи око Трампа сведочи да никакав анти-системски режим није на власти у САД, већ напротив дубоко системски, и неозбиљно је очекивати од Трампа да он може да буде неко ко ће да стане на крај атланто-ционистима када је сам један од њих. Спољна политика коју је кренуо да спроводи Трампов тим, сведочи да САД очигледно не могу да истовремено ратују на једном фронту са Русијом, на другом са Ираном и „осовином отпора", а на трећој са Кином. Наиме, као што смо након америчких избора и напоменули, Доналд Трамп је постављен а не изабран, јер питање „победника" америчких избора, увек зависи од тренутних стратешких приоритета ционистичке банкарске клике. Обе стране (и Трампов миље и његови опоненти) суштински подржавају атлантистичку хегемонију у свету а разлика је само у модалитету. Тако да се слажу у ономе што је главно, а разлике праћене међусобним личним нетрпељивостима, своде се на тактичка и регионална питања. Обе стране подређене су највишим инстанцама јеврејског лобија које толеришу ограничене сукобе унутар нижих инстанци, јер такви сукоби стварају привид плурализма.

У складу са тим, Трамп ће Руској Федерацији пружити руку са намером и покушајем да је одвоји од Кине, по старом Кисинџеровом рецепту, како би се окренуо далеко већем проблему, не толико у војном колико у економском смислу - управо Кини, као и коначном уништењу сваког отпора Израелу на Блиском истоку, вероватно етничког чишћења Палестинаца у Палестини, уништења Хута и Ирана. Колико ће му, и да ли ће му то успети, видећемо. Пораз Ирана и „осовине отпора", предуслов је за стварање „Великог Израела", и како се ствари развијају, то није никаква „теорија завере" већ нешто што је у оптицају, и што је можда и блиска будућност. Што се тиче Руске Федерације, она је несумњиво војна велесила, и као таква постала је превише тврд орах, чак и за Америку. Њена економија није много трпела због санкција, производња оружја је на историјском максимуму, економско партнерство са Кином је кренуло да даје резултате. Заузимање позиција у Африци и преузимање Сахела од Француске, иде такође у добром смеру по Руску Федерацију. Што се Европе тиче, Фицо и Орбан су се показали као (релативни) савезници Руске Федерације, иако јој њихове државе још нису укинуле санкције. Русија је и на фронту, иако далеко теже него што су прве прогнозе показивале, и упркос невероватним пројавама издаје и неспособности од стране политичких и војних власти током прве године рата, ипак довела Украјину у незавидан положај. Наиме, Украјина је данас болесник на „апаратима" на којима је одржава инострана помоћ. Руске снаге су стабилизовале свој напредак на фронту, број страдалих украјинских војника је огроман, економија је девастирана, и Украјини је Трамп заправо пружио сламку спаса. А пружа је и даље, о чему сведочи његово најновије оглашавање у којем прети новим санкцијама Руској Федерацији уколико не обустави ратна дејства. То сведочи о потпуној непоузданости Доналда Трампа, који таквим наглим променама ставова у кратком периоду, показује да је човек који поступа по команди. Не смемо заборавити чињеницу да је у првом Трамповом мандату створена уз помоћ САД у Украјини расколничка „Православна Црква Украјине", као ни то да је наша братска организација - Руски Империјски Покрет, управо од стране Трампове администрације проглашена за терористичку организацију, поставши тако прва хришћанска и бела организација коју САД званично сматрају терористичком.

Са друге стране, руководећи људи Руске Федерације очигледно желе мир и договор са „колективним Западом" зарад својих личних интереса. Они су и пре рата тражили мир и договор, међутим то није испало како су желели. Уколико се Трампов тренутни став промени или не преовлада на Западу, руководство РФ биће принуђено да настави заузимање што већег дела територије која се налази под контролом противника, али не сумњамо да ће пристати на моментални престанак рата уколико им се понуди задржавање освојених територија уз „гаранције" Америке да Украјина никад неће ући у НАТО. Наравно, све то би само замрзло сукоб, који би се свакако наставио након одређеног периода. Али то је сад посебна тема.

Што се Србије тиче, за сада Вучић и даље стоји уз агенду Давоса, Клауса Шваба, Харарија, Гејтса, породице Клинтон и отворених глобалиста. О томе сведочи чињеница да је Драгана  Шутановца, несумњивог „клинтонисту" поставио за амбасадора у САД, као и то да је пре избора давао подршку демократама. Да Вучић не мења „господара" и даље, говори и уздржано гласање Србије на Генералној скупштини УН за америчку резолуцијут позитивно гласање за усвајање антируске резолуције о рату коју је Генералној скупштини УН предложила Украјина, те уз овакву издјаничку власт, са Аном Брнабић која је уско сарађивала са УСАИД-ом, Вучићем који се састајао са Билом Клинтоном и донирао му новац србског народа, не слути да ће Трампова администрација гледати благонаклоно на Србију, чак и ако би имала од својих газда дозволу да самостално донесе став о србском питању. А недавно Трампово честитање годишњице „независности" лажној држави Косово, и антисрбска изјава Марка Рубиа у вези Републике Србске, потврђују нашу тезу и указују да битних промена неће бити, бар када је реч о односу САД према србском народу.

Свакако, ми православни србски родољуби, како каже Псалмопојац, не уздамо се у кнезове, него у Господа. Нисмо ни имали илузију да се можемо уздати у Трампа, Путина, и било ког другог политичара или политиканта, него се уздамо се Васкрслог Христа, у снагу духа србског народа. Следимо наше свете претке и не дамо да нас белосветски шарлатани заварају. Наш пут је пут подвига и борбе, пут поста, молитве, Светог причешћа, покајања, непоколебљиве вере, рада, личног и духовног напретка, пут части и храбрости, а против странпутице којом нас воде овдашњи властодршци као и спољни непријатељи србског народа. Ми смо за ослобођење и уједињење свих Срба и србских земаља, за социјалну правду и ломљење капиталистичких окова, а не за мрвице или подвале које нам нуде ционистички моћници.

Подвиг и борба!