Ционисти су покровитељи исламистичких злочина против србског народа!

18. јун 2025. / Коментар

Да, тачно је, исламски екстремисти су огрезли у мржњи према Православљу и србству. Починили су небројене злочине, због чега су нам непомирљиви непријатељи. Али све злочине које су они 90-их чинили према Србима, чинили су захваљујући НАТО-ционистима који су им то омогућили јер су их подржавали политички, економски и војно против Срба. На крају су нас исти ти НАТО-ционисти и директно напали, и све до данас, они подржавају све антисрбске елементе на србском тлу. Тако да су нам ционисти највећи непријатељи. Њихове творевине су и САД и ЕУ и Израел, као што је то био и СССР. Њихово злодело је и ритуално убиство Свете царске породице (1918), као и убиство Милице Ракић (1999) и обасипање србског тла уранијумом. Сви ови злочини, одраз су њихове помрачености и христомржње.

Рат у Светој Земљи и на Блиском истоку, погрешно је посматрати као верски рат јудаизма против ислама. Овај рат јесте јеврејска геноцидна агенда, где су мете палестински Арапи, без обзира на то да ли су муслимани или православни. Jeврејски ратни циљ и мотив као манифестација огољеног шовинизма, јесу засновани на јудаизму, али и у том смислу, јевреји добро знају да су им главни непријатељи, не муслимани, већ православни хришћани. Већ смо истицали разлоге везане за веру и идеологију, због којих подржавамо Палестину против Израела. Али та наша подршка је тактичке а не идеалистичке природе, јер држава Палестина је у постојећим условима оптимално решење као брана потпуној јеврејској доминацији и градњи Трећег храма, али она, оваква каква је, није идеалистичко и трајно решење. Такво решење била би једино православна управа у Светој Земљи, али тако нешто нажалост у овом тренутку није ни изблиза реално, па стога немамо разлога да на тренутну ситуацију гледамо другачије од наше православне браће из Јерусалимске Цркве, који тамо живе.

Слично је и по питању Ирана, моћне и велике државе која је деценијска претња за разбојничку државу Израел. Отуда и актуелна израелска агресија на Иран. A једини проблем код Ирана са нашег становишта у вези питања да ли су ова држава и њен режим - стратешки савезници србског народа, јесте антисрбско деловање Техерана током 90-их година, као и то што још увек постоји код иранског режима одређени сентимент према „Бошњацима". Али то је само бледа сенка онога што је по том питању постојало 90-их. Тада је Иран озбиљно претендовао на то да муслимане у Босни узме под своје, те да на њеном тлу афримише свој шитски ислам. Али није било ништа од тога. Турска и Саудијска Арабија, потпуно су преовладали, тако да је ирански утицај у Босни остао маргиналан. Са Шиптарима је ирански режим у дубоко непријатељским односима јер Албанија (по налогу Вашингтона) пружа уточиште многим опозиционим Иранцима. Због тога, као и због свог анти-атлантистичког става, Иран не признаје лажну државу Косово.
Тако да све у свему, Иран иако нам није никакав идеолошки савезник услед наше природне и велике духовне и идеолошке дистанце према иранској исламократији, ипак јесте наш стратешки и геополитички савезник на анти-атлантистичком и антиционистичком плану.