Четујте тамо где су вам четовали дедови!

04. августа 2010. / Коментар

Ракетирањем радара Војске Републике Српске Крајине од стране НАТО пакта, у рану зору 4. августа 1995. године, почела је операција хрватске војске под шифрованим називом „Олуја“. Циљ ове операције био је заузимање територије РСК и њено присаједињење нелегално проглашеној Независној Држави Хрватској. Операција је званично трајала четири дана и завршила се падом Србске Крајине, те прогонством преко 250.000 Срба са својих вековних огњишта.

Данас, петнаест година након овог великог злочина почињених од комшија које нас усрдно моле да „летујемо тамо где су нам летовали родитељи“ и оних које тренутни овдашњи властодршци и поред свих њихових злодела представљају као пријатеље, те после издаје која се као усуд вековима понавља србском народу, само од себе се намеће питање: да ли је вредело?

Ми држимо да је страдање србског народа, које је почело још 1914. године, довољан знак да смо као народ у својој борби на праведној страни. Ипак, све те небројене муке србскога човека су и опомена, сведочанство да смо са временом које је протекло одлутали од оних светиња које су нам једино светило на путу који су наши свети Преци изабрали. Јер, по богомудрим речима Светог Николаја Србског, сви ти злочинци само су оруђе којим Господ опомиње свој народ да је крајње време да раскрсти са свим оним што га је годинама одвајало од Бога и самога себе.

– Врати се себи, својој вери и својој Цркви, јер само тако можеш, Србине, обновити своју државотворност! - вапе кости србских мученика, стрељаних, спаљиваних и кланих, у знане и незнане гробове и јаме бачених. Јер, са друге стране стоји преплашена и мисији хришћанској недорасла руља која ће се и овај пут, као и сваки претходни, попут таме када свиће нови дан, под ударима наше слоге, распасти и нестати.

Данас, петнаест година након највећег етничког чишћења у Европи од Другог светског рата, напокон треба погледати себи у очи и признати да су за сваки претрпљени пораз криви искључиво Срби: наш пуки материјализам и невера у виши смисао постојања и борбе коју водимо. Отуда и не треба да чуди истина да многи и летују „тамо где су им летовали родитељи“. Млада Србија, свесна себе и својих задатака, ступивши у Акциу, одредила је себи другачији циљ: ДА ЧЕТУЈЕ ТАМО ГДЕ СУ ЈОЈ ЧЕТОВАЛИ ДЕДОВИ!