Мигрантско насиље у Шиду као последица Вучићеве политике

17. мај 2020. / Коментар

Александар Вучић, мондијалистички послушник, наложио је одлазак војске у Шид због повећаног нивоа насиља од стране бројних миграната који се налазе у овом србском граду. Међутим, управо је Вучић крив због угрожености становника Шида и околних места јер је допустио да у Србију годинама несметано долазе и у њој се настањују, туђинци из Азије и Африке. И током недавног, нелегално уведеног ванредног стања, број миграната у Србији, порастао је за неколико хиљада, што указује на чињеницу на коју смо и раније скретали пажњу - да су корона-циркус и ванредно стање, коришћени и зарад покушаја несметаног увоза и насељавања миграната. Овај покушај није сасвим успео, благодарећи отпору који је народ пружио, попут догађаја у Делиблату, где су били и наши активисти.

Међутим, након што се повећао број извршења кривичних дела од стране миграната у Шиду, а услед приближавања избора, Вучић је био принуђен да реагује и пошаље војску да заведе ред у мигрантским камповима у којима има и бивших исламистичких терориста. Али такав потез Вучића, никако не представља искрену политику, већ лицемерно политикантство.
Наиме, после пријема и смештаја хиљада туђинаца сумњивог порекла, потписивања Маракешког споразума о пријему мигранта који је у име Србије потписао Вучићев апаратчик министар Ђорђевић, мигрантски проблем је постао веома озбиљан. Наш Покрет још од 2011. године упозорава на најезду туђинаца и последице исте, док су Вучић и његови послушници из Владе, медија и јавног живота, убеђивали србски народ да неће бити никаквих проблема са мигрантима, и давајући скандалозне изјаве попут оне о повећању наталитета у Србији или изјаве о усељавању миграната у празне куће.
Ово је још један показатељ штетности издајничке политике Вучића, који сада, не ради решавања кризе, већ зарад скупљања предизборних политичких поена, шаље војску у Шид, знајући да је већина Срба против пријема туђинаца, а и због страха да мигрантско насиље не узме још веће размере што би се одразило на његову кампању.

Стога, решење проблема најезде миграната и мигрантског насиља, сигурно неће доћи од издајничких политиканата и њихове (такође антисрбске) опозиције, већ од темељне промене пре свега духа данашње Србије, па онда и њеног друштвено-политичког строја.