Покров Пресвете Богородице као монархистички празник

14. октобар 2020. / Блог

Икона Покрова Пресвете Богородице „Монархистичка“ настала је 1907. године, када ју је иконописао дворски иконописац Василиј Гурјанов под управом Виктора Васњецова, а у складу са одлуком Трећег Сверуског монархистичког сабора оджраног 1. (14.) октобра 1906. године, на дан Покрова Пресвете Богородице у Кијеву. Намењена је за употребу поводом даљих сличних сабора, који су били познати под називима „Сверуски сабор руског народа“, „Сверуски сабор народа руске земље“, „Сверуски сабор уједињеног руског народа“ итд.

Какве људе и покрете су окулљали ови сабори?

Крајем 1905. године, када су револуционарним нередима били захваћени сви велики градови руске империје, а убиства највернијих царевих људи постала готово свакодневница, по читавој земљи као реакција здравог дела народа, настајале су тзв. црностотинашке организације које су позивале руски народ да стане под барјак борбе за заветне руске идеале. Идеале које је гроф Уваров формулисао кроз поклич: „Православље, самодржавље, народност“.

Ове организације – „Црне Стотине“ (црностотинаши) дакле, представљају збирни назив за политичко-националистичке народне милиције у Царској Русији, антилевичарске, антиционистичке и антиунијатске. Оне су окупљале најздравији део нације, који је остао веран Богу, Цару и светлим традицијама руског народа. Црностотинаши делују све до Фебруарске револуције када бивају забрањени. У Грађанском рату, боре се масовно на страни Беле армије.

Најкрупније црностотинашке организације биле су „Савез руског народа“ и „Савез Светог Архангела Михајла“.

Многи црквени архијереји и угледни духовници, укључујући митрополита московског Владимира и Јована Кронштатског, упутили су телеграме добродошлице Трећем конгресу црностотинаша (монархиста) 1906. године. Одлука конгреса гласила је: „Дан Покрова Пресвете Богородице признаће се као дан празника свих монархистичких организација, те се има израдити икона Покрова Пресвете Богородице као заштитнице монархистичких организација.

Икона је освештана у Успенској катедрали Кремља 26. априла, на дан отварања Четвртог монархистичког конгреса у Москви.

Већ 1907. године, дан Покрова прослављао се као монархистички празник широм руске земље, а последње помињање иконе датира из маја 1912. године, када је коришћена на Петом монархистичком (црностотинашком) конгресу, током молитве у сали Дома племићког сабора у Санкт Петербургу.