Радник

17. априла 2011. / Коментар

Наша идеја србског радништва и његовог национал-синдикалистичког организовања, представља један од стубова социјалног концепта за који се боримо, насупрот капиталистичком тоталитаризму и јаловом левичарским паролашењу и демагогији.

Радник као носилац стваралачке снаге нације, био је и остао објекат најгрубљих манипулација. Његов труд се обезвређује, а енергија каналише у погрешном смеру, насупрот националном интересу и социјалној правди. Ми смо за радикалан раскид са таквим стањем, па отуда препознајемо и истичемо барјак борбе за социјалну правду и права радника као неизоставни део долазеће националне револуције.

Међутим, и сами појмови „радника“ и „радништва“ често су предмет манипулације и конфузне интерпретације. Отуда је корисно прецизно дефинистати овај појам у савременом контексту.

Ми имамо у виду три нивоа радништва. Радник је у том смислу вишеслојан појам који у себи садржи више потпојмова, то јест појмовних концентричних кругова, који кумулативно и органски сачињавају једну целину.

Појам радника у најширем смислу, за нас подразумева радног човека који је оријентисан ка тежњи да сопственим радом (интелектуалним или физичким) обезбеђује егзистенцију, личну и породичну. У мало ужем смислу, појам радник укључује сва лица која су у радном односу а имају послодавца (за разлику од најширег појма радника, овде су искључени припадници самосталних делатности). И у најужем смислу, имамо у виду класичне раднике, прегаоце и делатнике послова који су претежно физичког карактера (фабрика).

Овакво схватање радника укључује скоро све радне људе, а искључује капиталисте, израбљиваче и антинационалне псеудорадничке паразите свих боја и фела.

Национална омладина, као везивно ткиво, уз струковно и синдикално организовање као носеће стубове, представља грађу за несаломиву кулу националног и социјалног просперитета заједнице. Кулу, која би уз благодат Божију одолевала свим таласима антинародног и експлоататорског муља.