Значај Драгоша Калајића

22. јул 2025. / Коментар

Пре тачно две деценије (22. јула 2005. године), преминуо је Драгош Калајић - сликар, философ и идеолог. Био је тумач србског и аријевског хода од „праисторије ка надисторији“ и вековног „прејемства соларне традиције“ са колена на колено. Авангардно политичко гледиште из међуратног периода - о злу либерал-демократског Запада и Америке, које је у оно време међу политичарима заступао само Димитрије Љотић са својим зборашима, а које је за просечног Србина - родољуба како у међуратном периоду тако и по слому комунизма (1990. године), сматрано малтене за јерес, Калајић је такође у своје време распрострањивао међу Србима, сведочећи и ширећи истину о томе како слуге америчког зла не могу бити никакви србски родољуби, те да је србско биће идентитетски и геополитички везано за Русију и истинску Европу. Драгош је стога „Последњи Европљанин“ који је пророчки наговестио слом лажне Европе која онесвешћена под америчком чизмом, најездом туђинаца и „анестезијом високог стандарда“ ни данас не разуме да је србска борба 90-их била авангарда анти-исламизма и одбрана европског тла. Ту долазимо до низа великих заслуга Драгоша Калајића, међу којима су указивање на анти-атлантистичку природу србског национализма као и на разлику између праве Европе чији смо неотуђиви део, и фалсификоване Европе оличене у Европској унији и њеном систему лажних вредности. Такође, велики значај Драгоша Калајића, јесте и у томе што је, иако дискретно, ипак сасвим јасно, афирмисао принцип расе, као и ревизионистички историјски став по питању ХХ века, посебно израженог у „Србској деци царства". Тиме је он као широко признати уметник и национални мислилац, дао посебан легитимитет неким „екстремним" идејама, што је посебно значајно узимајући у обзир широко раширене заблуде овдашњих родољуба који мешају праву и лажну Европу, те у „антифашистичкој" манији упадају у прелест расног самопорицања.

Калајић је значајан и због тога што је својим мислима, ставовима и идејама, обогатио србску и европску идеологију Трећег пута. Почевши у младости као мислилац пре свега европског дискурса за кога је србско тло представљало тек једну област велике европске отаџбине, дошао је током србског Одбрамбено-отаџбинског рата 90-их, до спознаје да је управо Србија - десно тежиште Европе.

Иако као хришћани, држимо и знамо да његове идеје треба усвајати сегментарно а не интегрално, непобитан је његов значај, како због свих побројаних заслуга тако и због чињенице да су његов живот и дело за данашње и будуће генерације младих Срба, значајни, како због ризнице мудрости, идејних, повесних и философских поставки којима обилују његови записи, тако и због саме његове појаве коју је је одликовала авангардност и господственост, као и интелектуална, етичка и идеолошка утемљеност.

Стога нам као завет великог Драгоша – србског кнеза „сунчане традиције“, у свести одзвања чувена његова мисао:

„Не следи путеве акције због добитка нити одустај од путева акције због губитка: ако си веран себи, ако путпуно јеси – ти ништа не можеш више добити, нити изгубити.“