Напад на Србску Цркву, напад је на србски народ!

24. август 2025. / Коментар

Сведоци смо учесталих и све интензивнијих напада на нашу Србску Православну Цркву. Реч је не само о оним тенденциозним вербалним нападима лево-либералних мрзитеља Цркве који имају за циљ удаљавање србског народа од Православља, већ и све више о насторјењу многих „обичних" Срба, озлојеђених на црквену јерархију.

Са тим у вези, све се више шири погрешно и деструктивно схватање у народу да се православни хришћанин може бити и без Цркве, као и схватање да је Црква само клир (патријарх, остали епископи и свештеници), што је једноставно нетачно, јер Црква подразумева заједницу верних и крштених православних хришћана. Из горепоменуте заблуде о Цркви, происходи следећа: уколико неки свештеник или епископ не ваља, или уколико нам се „не свиђа", то значи и да „сама Црква не ваља, да је на кривом путу" итд. Овом вештом манипулацијом од стране нечастивог, људи који се издају за православне хришћане долазе до тога да стално критикују и чак вређају свештена лица наше Цркве, а да се не труде ни најмање да себе саме побољшају и направе било какав искорак напред у јеванђелским и литургијском духу. Самим тим, такви људи губе било какав кредибилитет за критику. „А зашто видиш трун у оку брата свога, а брвно у оку своме не осјећаш?” (Мт. 7, 3). Дакле, ако тврдимо да смо православни хришћани, морамо најпре поћи од себе, озбиљно радити на самима себи и тек онда, кроз лични пример утицати на друге. Све остало су криви путеви који у најбољем случају нису плодоносни, а у најгорем, отуђују у потпуности од Господа. Ми не споримо да клирика има рђавих и недостојних, да међ' клиром има и наопаких политичких и националних ставова, као и срамних потеза. И Патријарх и разни наши епископи болујући од неразликовања политичких духова и(ли) недостатка храбрости, и сами су допринели порасту негативног расположења народа према клиру. Ми врло добро запажамо све то, међутим, ништа од свега тога није разлог за вређање, ругање и понашање у најгорем атеистичком и антицрквеном духу, и то од стране оних који ни по чему не показују да би били у било ком смислу бољи од оних које критикују и вређају.

А какав онда треба да буде ваљани одговор? Такав да ваља бити верно чедо наше Цркве, редовно учествовати у Светој Литургији, причешћивати се, држати пост, исповедати се... И уз све то, молити се Господу са своје владике, јер ко се за њих не моли, нема право ни да их критикује. Дакле, без свега наведеног, било какве критике на рачун црквених великодостојника нису исправне, нити ишта слично може бити делотворно.

Наша Србска Православна Црква јесте и биће на правом Христовом путу. На њој је благодат Светог Духа и она као саставни и помесни део Цркве Христове — јесте радионица спасења која оприсутњује Царство Небеско, чије је задобијање главни циљ сваког хришћанина.

Такође, наша помесна Црква представља и главни стожер јединства србског народа у духовном, националном, културном и историјском погледу. Све то никада не смемо испуштати из вида, јер нас све то и доводи до једног јако важног закључка и чињенице да је напад на Србску Цркву — напад на читав србски народ. Будимо тога вазда свесни, и будимо увек уз нашу Цркву, јер једино тако бранимо и њу и нашу веру, а тако најбоље бранимо и исправљамо србски народ, јер србство без своје Цркве је попут човека без душе.