Поводом новог таласа усташког дивљања

10. новембар 2025. / Коментар

Иако је 90-их година, услед масовних ратних злочина у садејству Хрвата, муслимана и НАТО пакта, број Срба на територији тзв. Републике Хрватске, сведен са преко 12% на свега око 3%, хрватски „националисти" и даље не мирују. И даље су жедни србске крви. О томе сведоче и њихова дивљања током претходних дана у Загребу, Сплиту и Ријеци, усмерена против оно мало преосталих Срба, или против србске деце – спортиста, која су дошла на међународно такмичење. То је кулминација серије злодела током ове године, када су на православним црквама и гробљима широм Хрватске, у сатанистичком маниру, учестало исписивани графити мржње према Србима.

Иако Хрватска грца у економским проблемима, иако се њено становништво великом брзином исељава у иностранство, а мигранти масовно долазе, хрватски „националисти" се тиме скоро уопште не баве, већ су оптерећени мржњом према Србима. Такође, манифестације „ЛГБТ" изопачењака, без икаквог отпора и проблема одржавају се у Хрватској, али за „домољубе" то није никакав скандал, већ је скандал ако Срби треба да реализују своја ионако оскудна мањинска права. У Сплиту се чак 20 хиљада Хрвата окупило на градском тргу, урликајући против Срба, јер кипте од беса што су се представници србске мањине усудили да организују Дане србске културе. Дакле, за најекстремније хрватске србомрсце, неприхватљиво је да постоје било каква права Срба, и неприхватљиво је да постоји и један једини Србин у Хрватској. Владајуће странке у Хрватској (као и премијер и председник), такође су дубоко антисрбске. Оне такође подржавају масовне злочине над Србима 90-их и штите њихове тековине. Али када је већ број Срба путем ратних злочина смањен четири пута, онда оне сматрају да тим преосталим Србима треба омогућити нека мањинска права и тако глумити толеранцију. То је једина разлика између њих и оних екстремиста који су дивљали претходних дана у Загребу, Сплиту и Ријеци, а којима је неприхватљиво постојање Срба у било ком обиму. А уколико би таквима и успело да побију и то мало преосталих тамошњих Срба, стиче се утисак да би се онда обрачунавали међусобно једни против других, ко има мајку, бабу или деду Србина... Ту се огледа и суштина хрватског „домољубља" које се своди на поклич: „Уби Србина!"

Ма колико они причали како „не мрзе туђе него бране своје", чињенице су неумољиве. И не ради се само о поменутим нападима и изливима мржње према Србима, већ и о томе да на пример, убедљиво најпопуларнији хрватски певач – М.П. Томпсон, познат као певач „домољубне" музике, нема нити једну песму ни против западних (глобалистичких) центара моћи, нити против муслимана, али зато има неколико песама против Срба (то су му и најпопуларније песме), где велича убијање Срба, па чак у пустим жељама најављује (у песми „Бојна Чавоглаве"), како ће доћи у Србију и ту убијати Србе. Хрватска омладина се васпитава на таквим песмама и зато се претвара у армију шовинистичких дегенерика.

Ми са једне стране, жалимо такво болесно стање наших непријатеља, јер никоме, па ни нашим непријатељима, не желимо зло нити пребивање у душевној болести и сатанистичкој мржњи. Али са друге стране, дужни смо да заштитимо наш народ, и зато нам је драго када сагледамо позадину оваквог паничног понашања хрватских србомрзаца. Наиме, јасно нам је да је овде реч о њиховом (под)свесном страху од будућег времена у којем се може распасти или бар пореметити постојећи поредак у Европи и свету, а који штити тековине свих злочина који су чињени према србском народу током 90-их година. Плаше се дакле, хрватски србомрсци, баш као и њихова браћа – муслимани у Босни и Шиптари, да ће доћи време у којем неће имати ко да их заштити од Срба, односно од ослободилачког и праведног србског гнева!