Откопавање истине: Џелати без казне
26. октобар 2011. / Блог
После сахране посмртних остатака 29 жртава у бољевачком засеоку Змијанац, породице жртава и даље очекују одговор зашто још нема кривичних пријава против егзекутора. За две године пописано 200 масовних гробница, са више десетина хиљада посмртних остатака.
Посмртни остаци 29 мученика страдалих у комунистичким погромима између 16. и 18. новембра 1944. године у бољевачком засеоку Змијанац сахрањени су у суботу, али породице жртава и даље чекају одговор на питање зашто против џелата још није поднета кривична пријава.
Ексхумацијом жртава, по налогу Вишег тужилаштва у Зајечару, руководио је Љубинко Станојевић, истражни судија Вишег суда из тог места који је пријаву могао, сходно законским овлашћењима, да поднесе само због кривичног дела убиства. Оно пак застарева после 50 година. Даљи поступак би могао да се процесуира једино уколико Тужилаштво за ратне злочине подигне оптужницу.
Судија Станојевић је већ предлагао да се овај предмет пребаци посебном одељењу Вишег суда у Београду за ратне злочине. Како се наводи у допису који је Министарству правде упутила Драгица Јоцић, вршилац функције председника Вишег суда у Зајечару, судија Станојевић је изразио неслагање са одлуком Тужилаштва у Зајечару, сматрајући да је ексхумација масовне гробнице код Бољевца, у циљу утврђивања броја сахрањених, идентитета, узрока и времена смрти, у надлежности посебног одељења Вишег суда у Београду за ратне злочине.
Из дописа се види да је судија Станојевић предложио већу Вишег суда у Зајечару да се донесе решење којим се тај суд проглашава ненадлежним, али је његов захтев одбијен, након чега је донето решење за спровођење ексхумација на пет локација у Зајечару, две у Књажевцу и једној у Бољевцу.
Захваљујући великом броју волонтера и породица настрадалих, државна Комисија за откривање тајних гробница је за више од две године рада прикупила детаљне податке за више од 25.000 убијених и несталих. Уз то, Комисији је уступљена и база од око 27.000 жртава из Војводине које је пописао Анкетни одбор покрајинске скупштине.
Показало се да готово да нема града, варошице и села у Србији, који не крије у земљи страшне тајне о ликвидацијама политичких противника који су проглашавани за „слуге окупатора“, „издајнике“ и „колаборационисте“, а суђено им је по кратком поступку – метком. Од Шапца до Књажевца, од Лесковца до Суботице, од Београда и Лисичјег потока до косовских Дечана и Бубање у Нишу...
До данас је, на основу истраживања, теренског рада, пријава грађана и сведока, евидентирано више од 200 локација на целој територији Србије са масовним тајним гробницама са више десетина хиљада жртава.
– Ближе су испитане и снимљене локације у Смедеревском, Тимочком, Пиротском, Јабланичком и Шумадијском округу, као и у Београду. Снимљене су и детаљно истражене 23 локације, а саслушали смо на десетине сведока. Спровели смо и три ексхумације, а у два случаја су пронађени посмртни остаци - поток Змијанац у Бољевцу и Гувниште код Власотинца - изјавио је за „Новости“ Срђан Цветковић, секретар Комисије.
Само у Зајечарском округу пописано је 774 жртава и евидентирано око седам већих локација – две на Краљевици, код Алапинског моста, у кругу касарне, код Јевика, на Липовици, и коначно у потоку Змијанац у Бољевцу.
Извор: Вечерње новости, Вечерње новости