Демократска слобода тровања

03. април 2013. / Коментар

Одсуство воље за животом и смислом као кључна фаза у одумирању једног народа

Либерална демократија са својим капиталистичким догмама о профиту као смислу постојања, већ деценијама спроводи све интензивнију духовну експлоатацију човека, подстичући најниже (не)људске пориве, спроводећи тако завршне радове на својој палати потрошачког друштва. Наиме, већ одавно европски народи немају сопствене аутентичне елите, које ће их етички усмеравати и штитити од свакојаких штетних утицаја. Напротив, на сцени више него икад доминирају жреци бездушне рекламаторске, капиталистичке (не)културе, који у необузданој жељи за зарадом не презају од кидисања на физичко и духовно здравље човека. Предуслов тежње ка таквом циљу свакако је покушај разарања остатка хришћанског духа који, пак, упућује човека на оне истинске, бескрајне вредности.

Међу медијски актуелним штивом, а као посебан вид модерне експлоатације човека, пажњу поново изазивају тзв. „ријалити шоу“ програми, који јесу врхунац медијске накарадности и доказ да су у мондијалистичко-демократском брлогу правне норме о заштити јавног поретка и јавног морала, само мртво слово на папиру. Заправо, либерална демократија, у свом концепту људских права и заштите личности, одувек је и негирала духовну димензију човека, сводећи заштитни елемент права искључиво на заштиту од класичног физичког напада, а чак и у том смислу врло условљено и релативно.

Ваљан доказ за такву тезу јесте деценијска глобалистичка тенденциозна политика производње нездраве хране, уз истовремено гушење домаћинске пољопривредне производње. То нас доводи и до наше актуелне приче о млеку и отрову, која је усталасала овдашњу јавност. Та заврзлама која се месецима не смирује, за своје медијске промотере представља тек средство за политикантске обрачуне, без икаквих тенденција и жеља да се проблем реши, премда је реч о веома озбиљној ствари која отвара и многа друга питања, која се постављају пред данашњег човека.

Колико познајете људи оболелих од рака? Свако од нас познаје макар једног, а можда и неколико њих. Број људи оболелих од рака прети да достигне размере епидемије. Нема више никакве разлике између оболелих. Умиру млади, средовечни и старији. Канцерогене материје више се не налазе само у цигаретама и издувним гасовима аутомобила. Има их у разним адитивима, конзервансима, пластичним амбалажама, а од овог пролећа, опште је познато да их има и у млеку. С обзиром да се ради о намерници коју из објективних разлога није могуће избећи у свакодневној исхрани, нарочито деце и младих, може се рећи да су услови живота слични онима који владају у ратном стању. Технократски монструм глобалног села, који прождире природно село и домаћу пољопривредну производњу, одавно је у већој или мањој мери загадио прехрамбене производе који се продају у градским трговинама, а које су нужно место снадбевања за већину грађана. С обзиром да је реч о процесу који већ подуже траје, проналажење хране која није затрована пестицидима, конзервансима, адитивима или отровима биогеног порекла, као што је афлатоксин, данас је постало свакодневни изазов.

Иако је актуелна прича о загађености овдашњег млека свакако претерана и у служби је партијских препуцавања, као и припремања терена да страни произвођачи и на овом пољу у догледно време прогутају „домаће“, ситуација у којој се налазимо и здравствене околности нису ни мало безазлени. За њих су одговорне владе Републике Србије (и актуелна и претходне), као и либерал-демократски поредак у коме живимо, али и већи део житеља данашње Србије. Наиме, републичка влада ни на који начин није спречила производњу млека које садржи поменуту врсту отрова, а производња млека одвија се највећим делом унутар организма краве и зависи од тога каква се храна даје кравама. Примера ради, ако мајка почне да конзумира дуван у току периода дојења, дете ће осетити разлику у квалитету млека и одбиће даље дојење. Контрола квалитета сточне хране није спречила употребу кукуруза зараженог афлатоксином, тако да се он сада појављује у млеку али и на свим осталим местима где се тај кукуруз користио. Од исхране домаћих животиња па до производње пива где кукурузни слад замењује јечмени, ради смањења трошкова производње.

Капиталистичко друштво заснива се на само једној идеји – зарадити максималну могућу количину новца у датим условима. У великим компанијама то је суштина пословне политика, а у главама становника капиталистичких држава то је једини и основни животни циљ. Са таквим приоритетима јасно је да ће интерес појединца надвладати интерес народа, што ће у наредном периоду довести до нестајања народа. Уместо тога добићемо скупину људи у којој сваки појединац води неку врсту рата са другим људима, борећи се да сакупи и сачува што је могуће већу количину материјалних добара. Овако уређен систем може нас врло брзо довести на ивицу егзистенције. Примера ради, ако се докаже да генетски модификована храна захтева мање заливања током сазревања, сви ће зарад већег профита производити њу. Док ће цена нормалне органске хране бити дупло већа од генетски модификоване.

Међутим, оно што највише збуњује у целој причи јесте чињеница да ни једна млекара није пропала због продаје канцерогеног млека. Чиме се ово може објаснити? Ничим другим осим апатичним стањем духа нашега народа. Као што многи плаћају телевизиску претплату или прихватају да се возе са окаченом БусПлус картицом око врата, тако исто се прихвата и испијање канцерогених супстанци. Одсуство воље за животом и прихватање свега што се намеће представља једну од последњих фаза у одумирању једног народа. Зато је национал-револуционарни бунт као животни стил, нужан предуслов препорода у свим животним областима.

Подвиг и борба!