За здраву Србију без ГМО!

09. новембар 2013. / Активности

Из арсенала ционистичко-капиталистичких отрова, како духовних тако и биолошких, којима се обасипа србско тло, на ред су дошли промоција и утеривање генетски модификованих организама, који представљају морбидну алтернативу здравој органској храни. Захваљујући пропаганди Система и режимских медија, србски народ је данас веома слабо информисан о вештачким супстанцама које су све више присутне у животним намирницама, а које могу озбиљно угрозити наше здравље.

Поред лошег утицаја на људско здравље, разним методама узгоја одређених пољопривредних култура, значајно се уништава и земљиште. Тако се, на пример, хербицидним хемикалијама (Roundup) убијају и корисне бактерије које земљиште садржи, након чега је потребно јако пуно времена да се флора земљишта врати у стање пре коришћења поменутих супстанци. Јавност такође врло мало зна о штетном утицају који ГМО храна има на животиње. Наиме, животиње које се хране генетски модификованим кукурузом често обољевају од различитих врста туморних обољења, већином изазваних хормоналним поремећајима.

Лидер у производњи и дистрибуцији ГМО хране је „Монсанто“, једна од најконтроверзнијих мултинационалних компанија, која је својевремено произвела отрове који су узрочници многих тешких обољења код људи и животиња. Један од производа ове компаније су и такозвана пираленска уља, за која је утврђено да имају канцерогено дејство мање атомске бомбе. Иначе, „Монсанто“ са пољопривредним произвођачима потписује уговоре којима их условљава да семе никада не сме бити подвргнуто никаквом испитивању, што додатно сведочи о „исправности“ њихових производа.

Генетски модификовани организми су супстанце чији је генетски материјал измењен методама генетског инжењеринга. Резултате коришћења ових организама као хране, званичне институције из бројних разлога не објављују, али многи независни стручњаци годинама упозоравају како на краткорочне тако и на дугорочне негативне последице конзумирања ГМО хране, наглашавајући притом да последице врло често могу да се одразе и на потомство. Употреба ГМО у ратарству је, нажалост, све више заступљена. Кукуруз, соја, кромпир и многе друге биљне културе, којима су методама генетског инжењеринга уграђени гени бактерије Bacillus thuringiensis, сами производе инсектицидни протеин којим се смањује штета од инсеката. Иако овакав систем привидно помаже произвођачима, на крају се испоставља да много више штети људима него што им користи. После неког времена генетски модификована биљка преко свог корена почиње да испушта отров и на тај начин трајно контаминира земљиште. А када је човек конзумира, бактерије из ње загаде цео људски организам, а стомак постаје „фабрика“ за производњу отрова.

Још један од безброј недостатака ових организама је то што ГМО усеви пољопривреднике коштају више новца него што могу да зараде, иако су својевремено били промовисани као веома јефтина варијанта производње хране која ће, како су годинама говорили, прехранити читав свет. Истраживања су показала да производња генетски модификоване соје подразумева исте трошкове као и производња оне конвенционалне, али како су приноси ГМО соје мањи, произвођачи готово никада не профитирају.

И поред велике заступљености у европским земљама, јављају се светли примери земаља попут Бугарске, чији су се становници успротивили наметању и ширењу генетски модификоване хране, иако је бугарска влада, попут наше, под притисцима Европске Уније и Светске трговинске организације била спремна да одобри гајење ГМО усева. Свестан опасности од оваквог потеза власти, народ у Бугарској је био јединствен и, након двомесечних протеста, власт је одустала од ГМО пројекта који су им наметале ЕУ и САД.

Свесни опасности које генетски модификована храна носи са собом, активисти Србске Акције налепницама и слоганом „За здраву Србију без ГМО хране!“, дају свој допринос подизању свести србског народа о важности борбе против овог зла модерног доба, а зарад здравља србске деце и србске нацијe.