Дан почетка устанка, а не „Дан државности"

15. фебруар 2018. / Коментар

Навикли смо већ да из године у годину на прослави годишњице почетка Карађорђевог устанка, на дан Сретења Господњег, слушамо представнике издајничких власти како упорно кривотворе овај велики догађај наше прошлости, настојећи да га представе не као почетак борбе за слободну Србију, већ као наводни израз тежње наших предака да постану „део Европе“. Истина је да су наши преци, који су против азијатског окупатора подигли национални и социјални устанак, духовну снагу црпели управо из бисера европске баштине својих светих предака. Они су како препознаје и велики европски ум прве половине протеклог века, Габриеле Д' Анунцио, најсветлије европске традиције већ чували у свом народном сопству, а савремене псеудоевропске флоскуле, у време наших старих, биле су непојмиве и непостојеће.

Осим годишњице устанка, у данашњој Србији се на Сретење Господње празнује и Дан државности, који се везује за покушај доношења устава из 1835. године. Међутим, треба рећи да такозвани Сретењски устав као имитације тада на Западу популарних либералних интелектуалних струјања, није и не може бити никакав корен србске државности, па стога је и бесмислено његово прослављање као таквог, поготово ако узмемо у обзир златно србско државотворно средњевековље.

Дакле, данашњи дан за нас представља празник Сретења Господњег и дан почетка Карађорђевог устанка, а никако Дан државности, јер освештани корени србске државности сежу много дубље у славну повест нашег рода.