У част жртава бомбардовања 1941. и 1944. године

16. април 2018. / Активности

Група активиста Србске Акције, након јучерашње недељне Литургије у храму Вазнесења Господњег у Београду, одала је почаст страдалим Београђанима у бомбардовањима србског престоног града током Другог светског рата у априлу месецу 1941. и 1944. године.

У порти наведеног храма налази се и спомен обележје жртава бомбардовања 1941. године, с обзиром на то да је баш на том месту велики број људи тада и погинуо. Прислуживањем свећа воштаница и молитвом за страдале, дали смо свој допринос чувању сећања на жртве ових многократних злочина против нашег народа током крвавог рата.

Углавном, у овдашњој јавности у којој су тзв. „антифашизам“ и опредељеност за „савезнике“ готово догматизовани, неоправдано се  немачки злочин од 06. 04. 1941 године, пренаглашава на уштрб истине о вишеструко већем злочину Американаца и „савезника“ од три године касније, чија главна мета уопште није био немачки окупатор, већ србски народ, а за рачун крвавог зликовца Јосипа Броза и његових бандита.

Стога смо оваквим нашим чином, посветили једнаку пажњу и једном и другом злочину, а међу жртвама бомбардовања 1941. године, молитвено смо поменули и јуначке србске пилоте који су у неравноправној бици јуначки бранили србско небо у једном  иначе беспотребном рату који нас је прескупо коштао а у који смо гурнути од стране оног исконског  и закулисног  накота, који је непомирљиви противник наше нације, наше вере, као уосталом и читаве Европе. Кривац за трагедију, јесу и наше народне масе које су услед наивноси и заблуделости допустиле себи да кобног 27.03. 1941. године, постану оруђе у непријатељским рукама, те да наша народна кола која се већ нашла на литици, буду гурнута у понор, како је то сликовито описао учитељ Димитрије Љотић. Упрво његова и уопште зборашка мисао разобличавала је народну заблуду као и оне силе које су такву заблуду стварале, неговале и које уосталом представљају кључног кривца за оба ова злочина, као и за новију серију злочина према србском народу који су отпочели деведесетих година протеклог века, а трају до данас. Такав трагичан след догађаја, представља и једну од многобројних потврда исправности наведне мисли и идеје, коју следимо и за коју се боримо.