Александар Вучић и ,,Закон о истополним заједницама"

17. маја 2021. / Коментар

Док су у жижи интересовања медија и јавности ,,масовна имунизација", вести о корона-вирусу, даље застрашивање народа, испирање мозга и својеврсна лоботомија, некако медији остављају по страни скупштинско гласање о ,,Закону о истополним заједницама", које је све ближе. Александар Вучић је недавно изјавио да неће потписати тај ,,Закон", (тј. да ће га вратити на поновно гласање ако буде изгласан) са образложењем да је предлог противан Уставу. Међутим, уколико га посланици опет изгласају, ,,Закон" ће се сматрати усвојеним.

Каква је позадина свега тога?

Постоји неколико могућности због чега Александар Вучић као доказани издајник и антисрбин не жели да потписује овај сраман ,,Закон" који удара на темеље породице. 

Прва (и најреалнија) могућност јесте да је ово само још један од Вучићевих јефтиних трикова којим покушава да се додвори својим гласачима, те привид скидања одговорности за овај сраман ,,Закон" са себе. Вучић би, према овој теорији,  вратио ,,Закон" на поновно изгласавање, његови посланици би га свакако опет усвојили, а он би према својим бирачима остао ,,чист", и имао оправдање, јер је он наводно учинио све што је у његовој моћи, али су ипак ,,само посланици криви", јер они су изгласали ,,Закон о истополним заједницама". Наравно, Вучић је суверени владар у својој странци, тако да би свако од се оглуши о његово наређење био истеран из исте и нестао из политичког живота, ово би онда представљало класичну превару и подмукао договор између председника и његових поданика у посланичким клупама који се ионако не питају ни за шта, а ,,Закон" би ступио на снагу. Ово је већ виђен сценарио из појединих претходних Вучићевих квази-патриотских испада, тако је прогласио и ,,велику победу", када је наводно изборио да србска електромрежа остане на Косову и Метохији, међутим, недавно је предао део србске електромреже шиптарским узурпаторима, погнуо главу пред својим мондијалистичким господарима, те велики број србских насеља сада струјом снабдевају Шиптари, што је остало потпуно медијски незапажено.

Друга могућност је та да Вучић погази своју реч, и да потпише ,,Закон о истополним заједницама". Ово не треба ни образлагати превише јер смо на овако нешто од њега и навикнути.

Трећа могућност је та да сачека промену Устава коју је сам најавио, а коју је недавно потврдио и његов сарадник, председник Скупштине - антисрбски политикант Ивица Дачић. Те измене би према њиховим најавама требало да се односе на избор судија и тужилаца, међутим не би било чудно да се уз то, измене још неке одредбе, међу којима је и уставни опис брака као заједнице мушкарца и жене, одредбе о Косову и Метохији, преамбула Устава, и низ различитих измена којима би Вучић могао да настави са издајом Србије, да након промене Устава потпише ,,Закон" јер онда неће имати никаквих законских и уставних препрека, и да на крају покаже сву своју моралну наказност. По овом сценарију би непотписивање закона у првом реду представљало само куповину времена, док се не промени Устав.

‌Четврта могућност је та да је јерархија Србске Цркве извршила притисак на Александа Вучића да се спречи усвајање овог ,,Закона". Наиме, Србска Црква је показала своју снагу у Црној Гори где је највише допринела смени Ђукановићевог неокомунистичко-неоусташког режима. Могуће је да је Вучић устукнуо пред Црквом и да заиста не сме да потпише овај ,,Закон", који је иначе сам по себи јако непопуларан у србском народу, а на неком могућем референдуму сигурно не би прошао. Стога, Вучић настоји да одржи своју популарност међу наивним људима који верују његовим лажима, али и да се не замера црквеној јерархији. Ми се искрено надамо да је у питању овај последњи сценарио, да су црквени кругови заиста упутили својеврстан ,,ултиматум" Александру Вучићу, и да ће он из тог разлога утицати на своје посланике да срамни ,,Закон" не буде усвојен. 

У крајњој линији, ми као хришћани не можемо одрећи ни могућност Вучићевог покајања и преумљења, али нажалост, то нам не делује баш пуно вероватно. Наиме Вучић и дање не одступа од такође наказног и противуставног ,,Закона о родној равноправности" као ни од измена Закона о забрани дискриминације". Такође, Вучићево неслагање са ,,Законом о истополним заједницама", није идеолошког већ више процедуралног карактера.

‌У сваком случају, какав год сценарио да је по среди, мора се пружити снажан отпор ,,Закону о истополним заједницама", који представља део срамотног процеса уништавања породице, који је у Европској унији и САД већ увелико одмакао, где се ,,истополне заједнице" и званично називају браком, а ,,истополни партнери" имају могућност да усвајају децу. Такође, ,,Закон о истополним заједницама" се противи православном хришћанству, противи се учењу нашег Господа Исуса Христа и наше Свете Цркве. Хомосексуално изопачењаштво је болест, и тако треба и да буде третирано, а не на сав глас промовисано од стране мондијалиста и њихових домаћих слугу. Делотворан отпор наметању изопачењаштва, представља стварање породице, и на томе требају да раде сви млади Срби и младе Србкиње. То је онај прави пут који нам је Господ одредио, јер Он каза: ,,Рађајте се, и множите се, и напуните земљу" (l Мој. 9.1). Тим путем обезбедитићемо опстанак нашег народа и наставити да следимо дело наших предака. Наравно, поред тога свако ко себе сматра родољубом, треба да да и свој лични допринос борби против овог срамног ,,Закона" и одупирању мондијалистичко-напредњачкој окупацији Србије.

Не ,,Закону о истополним заједницама"!