Бељарица - еколошки браник Београда
24. јануара 2020. / Коментар
Поводом скорашње, оправдане, забринутости за квалитет ваздуха у већим градовима наше отаџбине чини се да је еколошка свест донекле присутна у Србији.
Актуелно повећање загађености иначе веома загађеног ваздуха у Београду, плод је између осталог и дугорочног немара паразитских антисрбских партијаша из садашње као и претходних власти током последњих деценија. Све то чини посебно актуелним питање еколошког чиниоца националистичке идеје.
Наиме, Србска Акција, као хришћанска и национална организација, сматра еколошко питање веома значајним, полазећи од осећања љубави према земљи и природи, као Божијим творевинама, нама повереним на коришћење и чување. За нас србска земља не представља празан простор, одређен бројем квадратних километара и омеђен одређеним границама, већ и све оно што је чини једним од најлепших бисера Старог континента: планине и равнице, језера и реке, шуме и ливаде, са разноликим и богатим биљним и животињским светом. Лепота србске земље чини нашу одговорност још већом, а наша је дужност да својим потомцима омогућимо најздравију средину. Јер, једино у здравој средини се може развијати и здрава нација, како пише и у нашем Еколошком прогласу.
Пажња која је посвећена наведеном краткотрајном повећању загађења, које је последица пренасељености градова и огромног броја возила у истима, била би кориснија и потребнија једној другој потенцијалној еколошкој катастрофи коју једна блага кошава неће однети.
У питању је предвиђено уништавање „Беградске Амазоније“, тј. Шумовито-мочварног подручја Бељарица, које се налази на северној обали Дунава у близини Батајнице и представља зелени драгуљ главног града.
Наиме, још од 2010. године постоји иницијатива да се ово подручије заштити (на исти начин на који је заштићена још једна оаза у Београду, Велико ратно острво). Ова иницијатива је 2015. требала да буде предмет гласања у скупштини али је повучена. Одмах наредне године, напредњачки режим је са кинеским партнерима уговорио разарање 900 хектара овог јединсвеног екосистема ради изградње нове луке.
Иначе, Бељарица је дом 216 биљних врста, преко 90 врста риба, 136 врста птица од којих је преко 100 заштићено. Због свог мочварног и шумовитог карактера ово је главно гнездилишно и хранидбено подручије птица, попут орла белорепана и црне роде. У Бељарици дом налазе и преко 60 врста сисара, попут дивље мачке, дивље свиње, видре, куне и сл.
Такође, поред тога што се додатном сечом угрожава квалитет ваздуха Београда, прекопавање овог простора и бетонирање које следи зарад зидања луке, сужиће корито Дунава и одређене делова града ће угрозити од будућих поплава.
Бељарица мора бити заштићена и антисрбски режим у Београду, заједно са својим страним инвеститорима и партнерима, мора бити спречен у таквом свом плану еколошког злочина према Београду и србској земљи.