Празник проналажења и уздизања Часног Крста Господњег симболички нас подсећа на дужност сваке нације која је по назначењу хришћанска, да пронађе свој изгубљени христоносни и победоносни пут. Борба за повратак таквом путу јесте суштина национал-револуционарног активизма, заснованог на активној, будној и стваралачкој љубави према Богу и роду.
Часни Крст је централни симбол те борбе. Он у себи носи две димензије: вертикалу, која представља нашу везу са Богом, молитву и тежњу ка вечности у Царству Небеском, и хоризонталу, која представља нашу испружену руку према ближњима, националну солидарност и одговорност према заједници у којој нас је Бог створио.
Заветни србски поклич „За Крст часни и слободу златну“ указује нам да слобода не може бити истинска нити „златна“ ако није утемељена на Крсту Христовом.
Слобода без Крста неминовно се претвара у анархију, саможивост и ропство сопственим страстима. Крст је тај који чини слободу златном. Тек када је заснована на хришћанском пожртвовању и стремљењу ка вечности, слобода добија своју пуну, узвишену вредност.