Издвајамо

  • Из штампе је изашла нова књига у издању Србске Акције!

    01 март 2024 / Издвајамо

    Припала нам је част да уприличимо србско издање изванредног и врло значајног списа знаменитог руског свештенислужитеља - протојереја Димитрија Васиљенкова. Реч је о књизи „У рату" („На войне"), која је посебно постала актуелна током текућег ратног сукоба. Отац Димитрије, иначе петроградски парох и старешина храма Августовске иконе Пресвете Богородице, добио је идеју и инспирацију за овакву књигу, кроз сопствено ратно искуство.

    Како је на основу речи Св. ап. Павла (Добар рат ратовах...), сам живот - рат који треба добро ратовати, то је ова књига актуелна и поучна не само за војнике у ратним условима, већ и за сваког хришћанина јер реч је о правом уџбенику хришћанске етике у савременим околностима, са путоказима заснованим на Светом Писму и Светом Предању.
    Отуда и наша мисао о потреби и значају превода и приређивања ове књиге.

    Исту можете наручити путем контакт форме на нашем сајту, или путем Инстаграм профила Отачаствољубље, по цени од 500 рсд.

  • Србска Акција

    21 април 2010 / Издвајамо, О нама

    ШТА ЈЕ СРБСКА АКЦИЈА?

    Србска Акција је удружена борбена делатност и заједничко прегнуће православних србских родољуба којe има за циљ буђење србског народа из постојеће летаргије, учмалости и бивствовања у лажном миру устајале духовне баре Новог доба.

    ШТА ЖЕЛИМО?

    Желимо да истрајемо у борби за опстанак србског народа и обнову православне вере код данашњих Срба. Наш циљ је повратак заветним србским идеалима и вредностима које су красиле наше славне Претке. Опширније

  • Политичко-економски програм

    20 април 2010 / Издвајамо, О нама

    СРБСКА АКЦИЈА ЗА СРБСКУ СРБИЈУ

    ПОЛИТИЧКО-ЕКОНОМСКИ ПРОГРАМ

    Социјални концепт са националним печатом, као одговор суровом капиталистичком и неолибералном искоришћавању народа

    Наша идеја духовног и етичког уздизања из постојеће каљуге сасвим ванзаветног и неприродног стања, у коме се као народ тренутно налазимо, мора имати покриће и у теоријски разрађеном концепту нове визије србског домостроја.

    Свесни да без промене владајућег духа не може бити ни политичког ни економског уздизања народа, настојимо да на актуелну политичку колотечину Система дамо свој одговор, то јест идеју народно-социјалне алтернативе постојећем капиталистичком и неолибералном хаосу. Такав одговор настоји да буде теоријски мост између најдубљих сила и вредности традиције, и новог пута данашњице. Он одбацује индивидуалистичку и демократску догму, вративши се природном и органском погледу на свет.

    Спољашња национална слобода, која је плебисцитарни идеал свих србских родољуба, мора имати свој унутрашњи еквивалент, како држава не би била само формално национална, већ и суштински прилагођена народном интересу и скројена по заветним народним начелима. Отуда, кроз призму Србске идеје (као мисли Божије о србском народу) настојимо да изложимо наш поглед на идеју друштвене организације у сфери функционисања власти и привредних токова.

    Власт

    Како би скупина људи могла да напредује у духовном, културном, привредном и сваком другом погледу, она мора бити устројена као организована заједница са јасном поделом послова међу њеним члановима. Међутим, у том случају нехатно или свесно рђаво поступање и неодговорност једног члана заједнице, често наноси велику штету читавој заједници, због чега у њој мора постојати старешина који ће сузбити штетно деловање или чак одстранити из заједнице сваког њеног члана који јој наноси штету. На општедржавном плану, ствар је свакако компликованија услед чињенице да је реч о великој и сложеној заједници и разгранатој хијерархијској структури државног апарата. Нико не спори да државни органи треба и морају да буду разврстани по функционалном критеријуму, али демократско начело поделе власти онемогућава постојање истинског старешине државно-народног Дома који би имао већа овлашћења од осталих органа власти и који би имао последњу реч и моћ да успешно „пресече“ и реши сваки спор или кризну ситуацију, а које настају као последица тзв. законских рупа, криминалних делатности или међусобне супротстављености државних органа по одређеним питањима.

    Наравно, сваки старешина а поготово државни, мора имати веома развијено осећање правичности како не би своју моћ криво употребио, јер заједницу разара и свака злоупотреба власти. Када старешина има развијено осећање правичности и када га у пракси потврђује, онда неминовно има и велико поверење својих поданика. Само у таквом случају може се говорити о истинском и потпуном ауторитету, па и истинској народној власти. Још су стари Римљани под влашћу подразумевали реч autoritas, што сведочи о древном схватању да је власт без ауторитета – празна љуштура.

    Домаћински поредак, на који нас упућују наша традиција и вера, свакако подразумева монархијски облик државне власти. Народно подаништво миропомазанику Божијем представља и симболички и фактички чин народне сагласности са чињеницом да се кормило државно-народног Брода налази у Божијим рукама. Управо из тих разлога истинска монархија, са православним владарем на челу, како у братској и покровитељској Русији, тако и у нашем отачаству, јесте идеал државног строја којем тежимо.

    Међутим, ми нисмо заговорници безусловне обнове било каквог вида монархије. Уколико је претендент на србски престо обична марионета у антисрбским рукама и пријатељ наших непријатеља, свесни смо чињенице да би једна националистичка, ауторитативна и функционална република била бољи избор од псеудо-монархије.

    У нашој визији србског домостроја, шеф државе (Владар) је носилац извршне власти. Он поставља и разрешује дужности председника владе и министре, који ће такође бити субјекти извршне власти и заједно са струковним телима уређивати питања од интереса за одговарајуће области народног живота. Сваки закон постаје правоснажан тек пошто буде потписан од стране Владара. Он својом одлуком пресеца било какав унутрашњи или спољни сукоб других органа власти и институција.

    Сабор, као законодавно тело, доноси законе који се баве општим питањима од интереса за целокупно друштво. Ово тело може да изгласа неповерење одређеном министру или целокупној влади, услед чега Владар поставља нове личности на њихова места. Судску власт врше судије које изабере министарство правде, а на предлог правосудне струковне организације.

    Држава

    Држава представља правно-политички израз конкретног народа и стога ваља бити уређена у складу са његовим животним законима, како би била јемство његове физичке, духовне и социјалне заштите.

    Сагласно православној вери, и нашем духовном завету, знамо да је човеков примарни циљ духовна егзистенција, па стога држава и право требају бити схваћени као потенцијална средства при тежњи да се задобије духовни ниво постојања. Богочовек јесте апсолутна мера свих земних ствари, па тако и државе и система власти. Они заправо и вреде само онолико колико човека могу приближити кључном животном циљу.

    Србска држава у територијалном погледу треба да буде јединствена и да обухвати што је могуће већи део србског отачаственог простора, који је данас углавном окупиран. Изузев данашње Србије (укључујући, наравно, и Косово и Метохију), србском отачаственом простору припадају: Црна Гора, Крајина (са Славонијом и Далмацијом), Босна, Херцеговина и Јужна Србија (Македонија).

    Услед лошег искуства са аутономијама, као и мањка центрипеталних тенденција код данашњих Срба, неприхватљив је било какав вид унутарсрбске територијалне аутономије изузев локалне самоуправе градова и општина.

    Држављани Србије могу бити сви припадници србског народа, као и лојални припадници других народа који традиционално живе у србским земљама, а немају сепаратистичке тенденције нити деструктиван друштвени утицај. Високе државне функције могу вршити искључиво држављани србске националности.

    Струковни сабор

    Насупрот демократским и индивидуалистичким обманама, држава се мора сагледати као организам сачињен из посебних делова који имају стварну и сврсисходну функцију. Такви делови, односно друштвене групације на чијем постојању држава почива, јесу струке које постоје од када постоји и подела рада у друштву. Разгранатост и постојаност струка јесте предуслов подмирености свих егзистенцијалних потреба друштва у целини. За разлику од њих, политичке странке јесу паразитске организације које живе на рачун државе (а држава, како рекосмо, почива на струкама), због чега је и апсурд да управо странке њоме управљају. Због тога би, по логици ствари, место партија у законодавном телу државе требало да заузму струковна удружења, то јест организације које окупљају све припаднике исте струке. Такве организације би уместо партија имале своје представнике у законодавној власти, а сами избори би се одржавали на нивоима струковних организација (сваке појединачно). На тај начин, бирач за разлику од своје улоге у демократским партијским изборима, у новом систему одлучује у границама сопствене стручности и компетентности (чиме се усмерава ка своме призиву и „умножавању талената“), бирајући представнике из сопственог професионалног круга, о којима је много боље обавештен. На тај начин је битно сужена могућност манипулације и обмане, која постоји у парламентарној демократији, где бирач одлучује по питањима за која није компетентан и бира људе о којима најчешће не зна довољно.

    Опште је познато да су партије једне другима конкуренција у борби за власт, услед чега су упућене на стални сукоб који се преноси и на народ. За разлику од њих, струке су међусобно постављене као делови организма који морају саборно сарађивати како би организам функционисао. Сваки појединац и поред припадности одређеној струци, мора поштовати и све остале струке, јер му је њихово постојање неопходно како би могао подмирити своје разнолике животне потребе. Због тога, овакав систем искључује или битно сужава могућност перманентних унутарнародних сукоба који постоје у вишепартијском парламентарном систему и поспешује народно јединство.

    Карактер, структуру и број струковних организација одређује влада. Оне се оснивају декретом председника владе, на предлог надлежног министра. Постојаће два типа унутрашњег устројства ових организација. Наиме, код оних струка у којима постоји јасна подела на раднике и послодавце, струковне организације биће састављење од два одељка са једнаким правима и обавезама. Први ће бити сачињен од представника радничких синдиката а други од представника удружења послодаваца. Са друге стране, струке чији су главни носиоци лица која врше самосталне делатности, имаће јединствену структуру (нпр. Адвокатска комора или Земљорадничка задруга).

    Систем избора представника за Сабор засниваће се на вишестепеном принципу гласања, како би припадник струке бирао између представника које боље познаје. За кандидовање на изборима потребан је одређен број потписа чланова струке, који утврђује влада, у зависности од величине конкретне струковне организације. Редовне изборе за сваку струковну организацију расписује влада по сопственом нахођењу, на предлог надлежног министра или саме организације. Опозив струковног представника могућ је и током трајања мандата, путем ванредног гласања које иницира надполовична већина бирача на одговарајућој инстанци. Унутар струковне организације могу постојати подструковни одељци, који уз дозволу руководства организације и надлежног министра, могу у одређеним ситуацијама поступати као самосталне организације.

    Свака струковна организација би у Сабору имала број представника који је сразмеран заступљености струке (коју она организационо представља) у друштву. Због тога, овакав систем омогућава и пројектовање друштвене структурне сразмере струка на народно представништво (нпр. ако у држави има 5% здравствених радника, толико ће их бити и у народном представништву), што у демократији није случај. Струковне организације би своју улогу имале и у чисто економском функционисању државе, где би дошла до изражаја и њихова социјална улога.

    За власт у органима локалне самоуправе могу претендовати организоване групе мештана и локалне испоставе струковних организација. Обе групације имају право кандидовања својих представника за избор локалних органа власти.

    Економија

    И поред неопходности приватне иницијативе и приватне својине над одређеним привредним објектима, Србији је потребна и државна интервенција у економији која ће настојати да спречи деструктивне економске процесе и штити социјалну правду, која је константно изложена ударима лихварске интернационале и њеног система дужничке економије, успостављеног захваљујући марионетским властима у земљи.

    Слика савремене транзиционе Србије јесте слика економске пропасти на свим пољима: безидејне стратегије, лоше приватизације, масовне корупције, те једном речју – пљачке, каква до сада није виђена. Оно што нарочито плаши јесте чињеница да актуелна алтернатива овом и оваквом систему готово да не постоји, а нарочито није изражена код национално-патриотских фактора, који или занемарују ово питање или дају предност неким другим проблемима данашњице.

    Србска Акција као организација која прокламује хришћанску бригу о ближњем, социјалну правду и идеал православно-благообразног устројства државног Дома, жели да понуди Србији и Србима алтернативу актуелном глобалистичко-лихварском и капиталистичком поретку, не одвајајући притом економско питање од осталих подједнако важних питања за добробит наше државе и нације. Насупрот капиталистичком и неолибералном искоришћавању народа, морамо пружити одговор у виду социјалног привредног концепта са националистичким печатом.

    Да бисмо одредили контуре квалитетног социјалног поретка, осврнућемо се најпре на актуелно доминантно становиште, као и на суштинске аномалије две познате економске доктрине – капитализма и комунизма. Оно што је заједничко за ове две идеологије јесу следеће ствари:

    • човек је мерило свега, а земни живот једини вид постојања
    • рад је нужно зло којим се долази до добара
    • интереси заједнице представљају збир интереса свих појединаца у њој
    • прикривање чињенице да је народна заједница један од фактора производње
    • преферирање једног облика својине (само приватне или само државне)

    Како би нови економски поредак био изграђен, мора се рећи не таквим становиштима.

    • Човек је једна извесност, али материјална егзистенција није крајњи циљ постојања. Поред човечијих потреба за храном, одећом и сличним чиниоцима, постоје и оне које су у сфери нематеријалног, а које су важније од оних материјалних. Стога, економија је добра у оној мери у којој човеку представља средство тежње ка остварењу виших, натчулних циљева, а не циљ сам по себи.
    • Рад представља напор, и ма колико се човек трудио да га избегне, он је ипак користан јер каналише његову стваралачку функцију. Рад обележава читав наш живот, од најранијег детињства и простих механичких радњи, које су нам данас познате управо захваљујући раду. Што је још важније, захваљујући раду човек постаје свестан мере ствари: што се више буде трудио, више ће уживати у плодовима свог рада, који ће му изгледати драгоценије него да их је добио без труда. Из рада непосредно проситиче и право на праведну надокнаду за уложени напор.
    • Човек је социјално биће које има потребу за интеракцијом са другим сличним бићима у циљу олакшања напора. Све цивилизације, сва велика дела која познајемо, дело су заједничког рада често и великог броја појединаца. Без заједнице, човек би био препуштен дивљини природе и нужно не би опстао све ове векове. Заједница има улогу људског заштитника, па се стога њени интереси не поклапају са себичним интересима појединаца. Нација као духовно-крвна заједница људи, има своје интересе које би сваки појединац који јој припада требало да препозна и да се труди да са њима усклади сопствене циљеве. Сваки појединац који жели да стекне добро за себе и своју породицу, не би требало то да ради мимо оквира нације.
    • Чиниоци производње свакако јесу и рад и капитал, као и предузимач, али уз њих неизоставно и народна заједница, која на одређеном ступњу свога развитка ствара државу као свој правно-политички израз. Национална држава са својим поретком обезбеђује стабилност, ред и остале услове за нормално и успешно функционисање производње. Сходно томе, сваки прави борац за социјалну правду врло добро зна да су национална и социјална компонента њени нераздвојиви чиниоци.
    • Држава се не мора ослањати само на један облик својине (уз државну). Наша народна традиција памти принцип Средњег система, у коме осим приватне својине постоји и колективна. Оваквим својинским уређењем, наши Стари су успешно решили социјално питање, ослањајући се на породичне задруге, еснафска удружења и хришћански морал. У таквом систему, на пример, еснафска имовина (у савременим условима место еснафа заузеле би струковне коморе), која опстаје и увећава се путем специјалних пореза и легата, служила је за збрињавање породице и образовање деце умрлог члана еснафа, или пак за потребе самог члана еснафа који би „пао на ниске гране“. Слична организација постојала је и на селу, са такозваним сеоским кошевима као колективно својинским добрима. Насупрот овом принципу стоје подједнако удаљени два економска екстрема – робовања човека држави (комунизам) и робовања човека човеку (капитализам), који не могу остварити социјалну правду. Ипак, овакав (Средњи) систем, чија претеча је у старини разрушена појавом духа непоштења и неповерења, у савременом условима није могуће изградити без претходног васпостављања хришћанског система вредности као гаранта националне солидарности. Уосталом, сама начела хришћанске аскезе и самосавлађивања подстицајно би деловала на рационално трошење оскудних економских ресурса и самим тим смањења социјалних тензија.

    Полазећи од ових начела, Србска Акција износи критику постојећих доктрина: капитализма као система у коме мањина поседује већину добара и експлоатише мањину, и комунизма као система лажне једнакости која се огледа у подједнаком сиромаштву свих чланова заједнице. Ова два система су конципирана тако да се међусобно смењују и врше потребне друштвене промене које на крају доводе до истог исходишта – поробљавања човека.

    Нови привредни пут

    Србска Акција жели да србском народу понуди нови начин добијања и поделе материјалних добара, уз практично решавање економских проблема. Стога предлажемо конкретне мере, чије би правилно спровођење довело до жељеног бољитка:

    • Промена општег стања свести о раду, његовом значају и улози, као и учвршћивање националних вредности и осећаја припадности нацији, са посебним освртом на одуховљење становништва и заштиту радника свих делатности и струка као носилаца стваралачке снаге нације.
    • Јачање друштвене свести о социјалној правди, која не може бити остварена без национализма као везивног ткива и темеља одбране државе, која пак представља средство помоћу коjeг се нација самоуређује и штити, и средину у којој се социјална правда треба остварити.
    • Успостављање таквог економског поретка који би био туђ и принципу слободног тржишта, али и командно-планском начину који онемогућава приватну иницијативу. Принцип мешовите привреде пружа довољно и подједнако слободе појединцима за „фер утакмицу“, али и држави да реагује ако дође до угрожавања виталних интереса нације.
    • Ефикасно обрачунавање са свима онима који су имовинску корист стекли на незаконит или неморалан начин. Уз одузимање имовине, спровести и дугорочну забрану пословања односним лицима.
    • Формирање посебног социјалног фонда од новчаних средстава и имовине који ће бити заплењени од оних који су их стекли на нелегалан или неморалан начин. Такав фонд биће сасвим довољан за подршку свим привредним гранама, као и за спровођење нужних социјалних мера у друштву.
    • Ослободити се заблуде да је новац сам по себи вредност. Он је само средство олакшавања и поспешивања размена, те све своје поруџбине држава може да плати сопственим хартијама од вредности, боновима или обвезницама, извршавајући потом своје обавезе у року, уз помоћ строге али праведне пореске политике, те повећањем монетарне масе сразмерно повећању друштвеног производа.
    • Развијати делатности радничких синдиката, као и друге облике струковног удруживања. Cтицати искуство из њиховог функционисања и међусобних односа, како би се према указаним потребама лакше прецизирали задаци и делокруг струковних организација које повезују делатност синдиката и удружења послодаваца, односно пољопривредних задруга и других сличних облика кооперације.
    • Успостављање савременог облика древног принципа Средњег система, у коме осим приватне и државне својине, значајно место има и колективна. Струковне организације, као битни чиниоци будуће србске државе, имаће значајну имовину која представља колективну својину свих чланова струковне организације. Имовинска средства и новчани фонд организације могу користити сви њени чланови у циљу остварења нужних потреба, личних и породичних.
    • Имовина и фонд струковних организација обнављају се и увећевају пре свега путем чланарине (чија висина треба бити сразмерна приходима чланова). За управнике фонда могу бити одређиване искључиво личности које ће имати посебан сертификат (плакету) који додељује (и одузима) лично Владар, и то за подвиг или морално узвишено дело, које може бити јемство некористољубивости.
    • Правни акт о спровођењу конкретне економске мере треба саборно да донесу надлежно министарство и заинтересовани сталежи (струковне организације).
    • Смањење државног апарата, обустављање инвестирања разних нерентабилних пројеката, као и директно инвестирање из буџета у инфраструктуру и развој села, индустрије и енергетике. Што већа директна улагања у конкретне пројекте.
    • Смањење и контролисање увоза и преоријентисање на извоз.
    • Борба против монопола у свим областима, осим на пољима где је монопол – пре свега државе – једино решење (нпр. војна индустрија). Уместо монопола, поједине делатности организовати као конкурентске олигополе.
    • Поништавање свих штетних уговора које су претходне власти потписале, а чија примена би с обзиром на околности била штетна.
    • Увођење нове подлоге за националну валуту, тј. везивање новца за раст домаће привреде, као и за цену хлебног зрна.
    • Тежити приступању Србије Савезу Русије и Белорусије, који има и своју економску димензију. Овај конфедерални пројекат је и геополитички и културолошки сасвим усклађен са Србском идејом и србским интересом.
    • Повећати трговинску размену са земљама некадашњег Трећег света, јер једино мерило трговине треба да буде рентабилност домаће привреде, а никако „интеграције“ или штетни споразуми.
    • Обустављање продаје природних добара, као и војних и других институција од значаја.
    • Реформисање образовања, у циљу сузбијања негативних ефеката оба досадашња лоша система и пружања младим нараштајима подједнако квалитетног знања и колективног духа.
    • Транспарентност рада институција и појединаца који се баве делатностима од привредног (и уопште јавног) значаја: јавност мора да зна где одлази сваки динар.
    • Успостављање правне државе у правом смислу тог израза: дословно спровођење закона.

    Ове мере, иако наизглед веома оштре, обезбедиле би повољну основу за даље оживљавање србске економије кроз пољопривреду, индустрију и остале секторе.

    1. Пољопривреда

    Село је вековима било основна ћелија наше колективне свести, као и упориште расне снаге србског народног бића. То је био случај и са производњом, јер је земља од памтивека била известан доносилац добара, пре свега хране. Данашње србско село прате бројни проблеми, који су нашој јавности прилично познати. Желимо да понудимо решење, које се састоји из следећих мера:

    • Промена односа према селу као изузетно важном државно-националном производном елементу, а не као заосталој средини. С тим у вези, Србска Акција се залаже за подстицање репопулације села, како новчаном подршком тако и на друге начине.
    • Убрзани развој инфраструктуре села. Израда квалитетних саобраћајних и телекомуникационих веза, како ниједно село не би више било „одсечено од света“.
    • Формирање струковне организације пољопривредника, која ће и у народном представништву (Сабору) заступати права својих чланова.
    • Обнова задругарства: подстицање пољопривредних произвођача да се удружују ради остваривања већих приноса, али и ради помоћи социјално угроженима. Србска Акција се снажно залаже за обнову задругарства на начелима на којима је оно постојало до 1945. године.
    • Расподела и експлоатација свих тренутно расположивих обрадивих површина, тако да ниједна њива не остане необрађивана. Незапослени и сиромашни би од државе бесплатно добијали одређено земљиште под условом да желе да га обрађују, док би они који земљиште не желе да обрађују били обавезни да исто уступе држави.
    • Испитивање карактеристика земљишта и ваздуха како би се простор најбоље искористио за гајење оних врста биљака и животиња које би на датом простору давале најбоље приносе.

    2. Индустрија

    Србија је у периоду од 1945. до 1990. индустријализована и добро и лоше (у већој мери лоше), али су резултати индустријализације упропашћени у протеклих двадесет година, а посебно актуелним процесима „приватизације“. Србска Акција предлаже следеће кораке у циљу превазилажења актуелних проблема у србској индустрији:

    • Независно од својинског статуса предузећа, радници морају имати већински удео, како у управљању тако и у подели добити. С обзиром да осим радника улогу фактора производње имају и држава као и предузимач, удео у управљању и добити мора да припадне и њима.
    • Фабрике које су приватизоване, а нису од виталног значаја и послују са профитом по државу и место у коме се налазе, и притом ни на који начин не угрожавају опште интересе, оставити у приватном власништву докле год се поштују сви прописи. Предност имају домаћи привредници чије се компаније налазе у Србији, а своју имовину нису стекли на било који нелегалан начин.
    • Фабрике и предузећа која су приватизована, а од виталног су значаја за народ и државу, као и сва која су лоше приватизована а чији би производи били конкурентни на тржишту, вратити под окриље државе и радника, и то тако да акције буду подељене између државе и радника који би се удружили у радничке задруге, а по моделу који је до сада највише успеха имао у Аргентини.
    • На чело фабрика поставити високообразоване људе који се у претходном периоду нису компромитовали, по могућности људе из самих предузећа, као и проверене стручњаке из иностранства.
    • Без обзира на својински статус, ни једно предузеће се не може продати без дозволе државних власти. Ово начело протеже се и на располагање акцијама предузећа.
    • Подстицати развој мањих породичних предузећа која би се бавила производњом.
    • Пружити помоћ оним радницима који су остали без посла или чије су фабрике нерентабилне, да се преквалификују или добију земљиште на селу.

    3. Енергетика и рударство

    Србија има огромaн енергетски потенцијал, па би један део финансијских средстава свакако морао бити уложен у проширење садашњих капацитета и отварање нових рудника и електрана. Такође, потребно је спречити продавање истих страним компанијама и појединцима, осим у изузетним случајевима. Посебно се треба осврнути на обновљиве изворе енергије и заштиту животне средине.

    4. Трговина и банкарство

    Многи у данашњој Србији своје материјално богатство дугују шпекулацијама и зеленашењу. Србска Акција жели да стане на пут онима који зарађују не улажући притом никакав стварни рад и не производећи ништа. Желимо да уместо банака и великих трговина подстакнемо већи број малих трговинских организација и кредитних задруга (било радничких било пољопривредних), како бисмо спречили енормно задуживање нашег народа, нарочито код страних банака, чије би присуство морало бити преиспитано.

    Закључак

    Горенаведеним идејама желимо да укажемо на алтернативни вид организације србског друштва, засноване на традицији и народном интересу. Као најважније истичемо да само промена духа, то јест промена односа према основама на којима заједница почива, може економију и систем функционисања власти ставити под општедруштвени барјак уздизања наше нације на свим пољима.

  • Начела духовне дисциплине

    20 април 2010 / Издвајамо, О нама

    Ако желиш поправити свет, поправи прво себе.
    Ако желиш поправити државу, поправи прво себе.
    Ако желиш поправити народ, поправи прво себе.
    Ако желиш поправити своје село, поправи прво себе.
    Ако желиш поправити своју задругу, поправи прво себе.
    У свему, дакле, почни од себе, и поправи прво себе.
    А како може човек поправити себе, о том постоји само једна једина наука у свету, која се зове Наука Јеванђелска.

    Свети владика Николај (Велимировић)

    Опширније

  • Наш знамен

    31 март 2010 / Издвајамо, О нама

    sa-znamenЗнамен Србске Акције, сачињен је од средишњег дела који упућује на наше духовне координате, и оквира који у складу са духовним символом средишта, изражава нашу идеолошку доктрину.

    Кружни оквир око христоцентричне сржи знамена Србске Акције, сачињен је од стилизованог сплета класа и зупчаника, који тако сједињени оличавају нашу националистичко-социјалну синтезу борбе за хлеб и слободу, односно борбе за права србских радника као носилаца стваралачке снаге србске нације. У том контексту, клас као симбол хлеба, повезан је смислено и са сржи нашег знамена. Опширније

  • Наша Крсна Слава

    31 март 2010 / Издвајамо, О нама

    Духовни покровитељ, заштитник и Крсна Слава Србске Акције

    СВЕТИ НИКОЛАЈ ЖИЧКИ И ОХРИДСКИ

    (20. април / 3. мај)

    Свети владика Николај Велимировић је рођен 4. јануара (на Туциндан) 1881. у селу Лелићу, недалеко од Ваљева, а упокојио се 18. марта 1956. у Либертивилу (САД). Његове свете мошти пренете су у Отаџбину тек 11. маја 1990. године.

    Србска Православна Црква држи Светог владику Николаја за свог највећег духовника и највећег Србина после Светог Саве. Био је један од највећих светских беседника, па га многи још називају и Србским Златоустом. Опширније

Врх стране